Mnogi od nas dele intenzivnu ljubav i vezu sa našim životinjskim saputnicima. Za nas, kućni ljubimac nije "samo pas" ili "samo mačka", već voljeni član naše porodice, koji donosi društvo, zabavu i radost u naše živote. Kućni ljubimac može dodati strukturu našem danu, održati nas aktivnim i društvenim, pomoći da prevaziđemo neuspehe i izazove u životu, čak da nam pruži osećaj smisla i svrhe. Dakle, kada dragi ljubimac umre, normalno je da se osećate uznemireno od tuge i gubitka.
Proces tugovanja nije linearan - on "vijuga", pojavljuje se u fazama, idemo napred-nazad sa emocijama. Nije neuobičajeno da počnemo da se osećamo bolje, a onda nas odjednom preplavi talas tuge i plača. Možemo osećati bes, krivicu, često smo depresivni, ne vidimo svrhu života.
Kada se ova osećanja smire, to ne znači da smo zaboravili našeg ljubimca ili ga preboleli, nego polako prihvatimo da ga više nema i uspevamo da ga se setimo sa blagim osmehom na licu. Ova emocija je u stvari istinska tuga.
Suočavanje sa tugom
Nemojte dozvoliti nikome da vam kaže kako treba da se osećate, i nemojte ni sami sebi govoriti kako treba da se osećate. Vaša tuga je vaša, i niko drugi vam ne može reći kada je vreme da "nastavite dalje" ili "prebolite". Dozvolite sebi da osećate šta god osećate bez stida ili osude. U redu je biti besan, tužan, plakati ili ne plakati. Takođe je u redu smejati se, pronaći trenutke radosti i otpustiti ovu emociju kada budete spremni.
Iako je tuga lično iskustvo, ne moramo se sami suočavati sa gubitkom. Porodica i prijatelji mogu da pomognu, kao i stručnjaci.
Ako vaši prijatelji i članovi porodice ne saosećaju sa vama povodom gubitka ljubimca, pronađite nekoga ko jeste. Često druga osoba koja je takođe doživela gubitak voljenog ljubimca može bolje razumeti kroz šta prolazite.
Takođe, u nastavku pročitajte savete koji mogu da budu od koristi u ovakvim situacijama:
- Ništa neće škoditi ako se isplačemo
- Trebalo bi da pokušamo da ne razmišljamo o poslednjim momentima koje smo proveli sa svojim ljubimcem. Korisnije je da se usredsredimo na život koji smo delili sa ljubimcem i podsetimo se nekih od omiljenih uspomena
- Stručnjaci savetuju da imamo na umu da je bol ljubimca prošao i da smo mi ti koji boluju i da moramo da o sebi brinemo sa ljubavlju i pažnjom
- Ukoliko duži period ne možemo da dođemo sebi, razgovor sa stručnjakom bi mogao da pomogne
- Ako imate druge ljubimce, pokušajte da održite svoju uobičajenu rutinu. Preživeli ljubimci takođe mogu doživeti gubitak kada ljubimac umre, ili mogu biti uznemireni vašom tugom.
Svima je teško kad premine kućni ljubimac
Za kućnog ljubimca se veoma vezuju deca. O smrti psa, mace ili papagaja sa mališanima je potrebno razgovarati pažljivo i dozvoliti im da se kroz proces tugovanja "kreću" na emocionalno zdrav način. Ako se očekuje smrt ljubimca, možemo pripremiti decu na gubitak tako što ćemo im dozvoliti da se oproste. Ako je smrt ljubimca bila neočekivana, trebalo bi da kažemo istinu o tome šta se dogodilo, piše Hjuman Sosajeti.
Smrt kućnog ljubimca može kod deteta da otvori mnogo pitanja i pokrene strahove vezane za smrt članova porodice. Zato je bitno razgovarati o svim njihovim osećanjima.
Takođe, suočavanje sa gubitkom ljubimca može biti posebno teško za starije osobe. Oni koji žive sami mogu osetiti veliki gubitak i ogromnu prazninu. Smrt takođe može izazvati bolna sećanja na druge gubitke i podsetiti vlasnika na njegovu sopstvenu smrtnost. Ključno je da vlasnici ljubimaca preduzmu korake da se izbore sa svojim gubitkom i povrate osećaj svrhe.