Kako mu ime kaže, Otšelnik, odnosno pustinjak koji se iz verskih razloga duhovno i materijalno odvojio od sveta, da bi živeo na osamljenom mestu, Sveti Kirijak je skoro ceo život proveo u pustinji i jeo je samo sirovo zelje.
Mnoge porodice u Srbiji slave Svetog Kirijaka Otšelnika kao krsnu slavu, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije. U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Sa Miholjdanom nastupa prava jesen, a zanimljivo je da se topli dani oko ovog praznika nazivaju Miholjsko leto.
Narodni običaji
Na Miholjdan ne bi trebalo raditi ništa u kući - usisavati, brisati prašinu, raspremati, ali treba završiti sve poslove napolju u poljima i njivama. Postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. Ovo je utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.
Smatra se da se ljudi rođeni na današnji dan veoma nadareni i da imaju mnogo sreće u životu.
Svetac se slavi i u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a mornari na ovaj dan nisu isplovljavali kako ne bi uvredili sveca.
Ko je bio Sveti Kirijak Otšelnik
Rođen je u Korintu, a poznat je i kao Sveti Kirijak Anahoret. Predanja kažu da je bio krupan i snažan telom, i takav je ostao do duboke starosti, i pored posta i bdenja. Život je posvetio hrišćanskoj veri i borbi protiv jeresi. Za sebe je govorio da otkako je monah, sunce nikad nije videlo da jede niti da se gnevi na koga. Umro je u 109. godini života, 557. godine u manastiru Svetog Haritona u Jerusalimu.