Magazin

Bobik, Kopejka, Buhanka i drugi neobični nadimci ruskih automobila

"Šta ime moje za te znači?", pitao se svojevremeno Puškin. Nazivi sovjetskih automobila nisu bili preterano zvučni, ali - bili su itekako dovitljivi i imali su interesantna značenja. Gde još u svetu postoji automobil kome tepaju "Buhanka", odnosno vekna hleba.
Bobik, Kopejka, Buhanka i drugi neobični nadimci ruskih automobila© Canva / alexandraivankovich

Sovjetska automobilska industrija je oduvek važila za veoma razvijenu, a modeli koji su izlazili iz fabrika su se svi do jednog mogli pohvaliti sasvim solidnim karakteristikama. Sovjetski automobili bili su i veoma bezbedni, a narod je uživao da im daje dovitljive nadimke. Ipak "buhanka" zvuči mnogo bolje od UAZ-452.

Buhanka - UAZ-452

Legendarni kombić UAZ-452 je ove godine proslavio i svoj 65. rođendan, a još u sovjetskim vremenima važio je za veoma poželjno transportno sredstvo. Zbog oblika karoserije koja podseća na veknicu crnog ruskog hleba (borodinskog), narod mu je nadenuo i odgovarajući nadimak. Inače, buhanka nije popularna samo u Rusiji, već i u celom svetu, a naročito je cene ljubitelji karavaninga i festivala, koji u buhanki putuju preko sveta. Buhanka je često koristila i kao ambulantno vozilo, a kao takvoj, tepali su joj "tabletka" odnosno pilulica, u skladu sa namenom.

Vozilo je pokretao motor od 2500 kubika i 75 konjskih snaga, što je bilo i više nego dovoljno uzimajući u obzir malu masu i pogon na sva četiri točka. Zanimljivo je da se buhanka i danas proizvodi, a fabrika je zadržala prepoznatljivi izgled automobila koji je postao svojevrsni zaštitni znak ruske automobilske industrije.

Členovoz - ZIL-111

Automobil koji svojim oblikom najviše podseća na limuzinu bio je namenjen članovima vladajuće sovjetske partije, a baš zbog toga je i dobio nadimak "členovoz", odnosno "onaj koji prevozi članove". Členovoz nije ličio ni na jedan sovjetski automobil, a tim koji se bavio njegovim projektovanjem je inspiraciju video u najpopularnijim inostranim modelima poput Kadilaka, Krajslera i Linkolna.

Za razliku od ostalih sovjetskih automobila, členovoz je mogao da se pohvali i neverovatno snažnim šestolitarskim V8 motorom sa 200 konjskih snaga zahvaljujući kome je mogao da razvije i maksimalnu brzinu od čak 170 kilometara na čas. Ipak, ovaj automobil se nije pravio u serijskoj proizvodnji, već isključivo po narudžbini, a jedan je od retkih koji je imao i klimatizaciju.

Bobik - GAZ-69

Gotovo svako sovjetsko terensko vozilu se u narodu nazivalo "bobik", ali je jedan jedini, pravi "bobik" bio upravo GAZ-69. U ruskom jeziku bobikom se najčešće nazivaju psi lutalice, a jedna od najrasprostranjenijih teorija o nazivu ovog terenca povezana je upravo sa psima: naime, kako su se ljudi u ovim terencima najčešće vozili preko polja, seljaci su bili veoma kivni, pa su i ljude, i terenac nazivali "bobici". Druga verzija vezana je za žargonski naziv za policiju (koja se, kao i u Srbiji, često poistovećivala sa psima), a kako je upravo policija često koristila ove terence u službene svrhe, naziv se brzo ustalio.

Bobik se nije mogao pohvaliti preterano dobrim performansama: sa motorom od 2100 do 2400 kubika i samo 65 konjskih snaga i trostepenim manuelnim menjačem, bobik je mogao jedva da dostigne brzinu od 100 kilometara na čas. Bez obzira na to, sovjetskoj armiji je bio sasvim dovoljan. Prosek je "vadio" pogon na sva četiri točka, pa je bobik mogao proći po svakom terenu i u svim vremenskih uslovima.

Kopejka - VAZ 2101

Kopejka je bio prvi pravi "narodski" automobil koji se pojavio u masovnoj, serijskoj proizvodnji. Isprva mu je narod dao nadimak "jedinica", premda je bio prvi u nizu modela koji su izašli iz VAZ-ove fabrike, ali se kasnije u narodu ustalio naziv "kopejka", odnosno parica. Kopejka je dolazila u dva varijante, hečbek sa četvoro, i karavan sa petoro vrata, a njen motor od 1200 kubika i 59 konjskih snaga je do "stotke" mogao da ubrza za 20 sekundi.

Iako u to vreme dosta skup, ovaj automobil i dalje je važio za priuštivu kategoriju, a njegova cena na tržištu bila je 5.600 sovjetskih rubalja. Poređenja radi, prosečna mesečna zarada kretala se od 100 do 150 tadašnjih rubalja.

Šaha - VAZ 2106

Nakon kopejke usledili su i drugi modeli VAZ-a, a "narodski" nazivi modelima su se dodeljivali po poslednjem broju u modelu - dakle, VAZ 2106 bio je "šestica". Šesticu je poketao motor od 78 konjskih snaga i 1600 kubika, a korisnici su mogli da biraju između trostepenog automatskog i četvorostepenog manuelnog menjača.

Šestica je bila i najnaprednija modifikacija od svih prethodnih. Ovaj automobil bio je među najomiljenijim modelima tog vremena, a često su ga nazivali i "šaha", što je u kartaškom, lopovskom žargonu označavalo šesticu tref.

image