U jesenjoj sezoni smo mogli da vidimo nekoliko revija na kojima su prošetale manekenke koje nemaju klasičan izgled, to jest, veoma vitku figuru. Sigurno je da se plus-sajz (plus size) modeli danas mogu videti na pisti i u reklamnim kampanjama češće nego ikada, ali da li je situacija zaista promenjena u odnosu na devedesete i dve hiljadite godine, kada su vrlo mršave figure bile "savršeno" telo?
Pojedini veruju da "bodi pozitiviti" modne industrije više služi kao tehnika "zamazivanja očiju" publici, nego da zaista uvede promene, pogotovo kada se uzme u obzir procenat plus-sajz modela koji su do sada učestvovali u modnim revijama u gradovima kao što su Njujork, London, Milano i Pariz. "Vog biznis" je pregledao preko devet hiljada odevnih predmeta, koja su bila prikazana na oko dvesta revija prošle sezone i otkriveno je da je samo 0,6 odsto odevnih predmeta bilo "plus veličine", to jest veličina četrnaest ili iznad četrnaest (veličina L u Evropi).
Drugim rečima, 95,6 odsto odevnih kombinacija na revijama je predstavljeno u američkim veličinama od 0 do 4, to jest XS i S veličine. Stručnjaci smatraju da se mnogi bredovi ustručavaju od prikazivanja većih brojeva, jer žele da izbegnu kritike. U isto vreme, "bodi pozitiviti" i ljubav prema sopstvenom telu (koje se ne uklapa u standarde lepote) se često promovišu u industriji, iako još uvek nije zabeležen značajan pomak u kampanjama i na revijama.
"To je klasično zamazivanje očiju, isto kao eko-manipulacija koju brendovi koriste," rekao je za agenciju AFP Paolo Volonte, profesor sociologije mode u Milanu, uporedivši "bodi pozitiviti" modnog sveta sa "praznim obećanjima" o zaštiti prirode i ekologiji koju mnoge druge industrije nude, da bi privukle mušterije. "Oni koriste modele sa oblinama u pojedinim kampanjama kako bi pokazali inkluzivnost, ali to rade samo da bi sačuvali sistem, koji je zasnovan na tiraniji tankih ideala," zaključio je.
Zašto nema mesta za "normalnu" građu
Jedna aktivistička grupa, pod imenom Model zakona, sprovela je istraživanje kojim je utvrđeno da je devet od deset modela reklo da su pod pritiskom da promene težinu, a više od polovine njih to doživljava svakodnevno. "Teško im je da pričaju o tome", rekli su predstavnici grupe. "Ako se žališ, svi će ti reći: "Dušo, to je tvoj posao".
Volonte objašnjava kako je ova opsesija mršavošću počela sa pojavom tehnika industrijske proizvodnje. U eri masovne proizvodnje koriste se manji šabloni, koji se potom uvećavaju na veće veličine, što može da funkcioniše do određenog broja, nakon čega mast i mišići u telu mogu da promene oblik garderobe na različite (uglavnom neželjene) načine.
"Mnogo je skuplje proizvoditi i prodavati odeću u većim veličinama, za to je potrebno više stručnosti", objašnjava Volonte.
Istovremeno, mršavost se čvrsto povezivala sa bogatstvom, jer treba imati vremena i novca za rad na svom telu, a upravo ta tvrdnja je duboko ukorenjena u reklamiranju i svakodnevnoj praksi modne industrije.
Na kraju, važno je da zapamtimo da je moda specifičan umetnički pravac, koji predstavlja oživljavanje određene ideje i estetike kroz odeću, pa samim tim, modeli koje je nose moraju biti deo ove fantazije. Zbog toga, odvajanje od određenog kalupa uvek predstavlja rizik za dizajnera, bez obzira koliko je brend poznat. Primer može biti Viktorijas sikret (Victoria’s Secret), brend koji je bio poznat po veoma vitkim i visokim manekenkama. U proteklih godinu dana su promenili imidž, kako bi se predstavili kao inkluzivan brend, ali se ova strategija nije pokazala uspešnom, jer su ljubitelji brenda navikli na fantaziju koja je bila aktuelna prethodnih godina.
Ipak, pošto se borba protiv diskriminacije na osnovu rase i pola u modnoj industriji se postepeno pokazuje sve uspešnijom, postoji mogućnost da će pitanje veličine uskoro imati jednako pozitivne rezultate.