Međunarodni tim naučnika dokazao je da se kod beba već u poslednjim nedeljama njihovog boravka u majčinom stomaku razvija svest, a da se njena manifestacija pojačava odmah nakon dolaska na svet. I ne samo to, novorođene bebe od prvog trenutka života mogu da doživljavaju svestan osećaj brige, koji se kasnije može u velikoj meri odraziti na razvoj i razumevanje spoljašnje sredine.
Kod novorođenih beba primećeni znaci odrasle svesti
U svom istraživanju, naučni tim ustanovio je da su kod novorođenih beba itekako primetni znaci svesti koja je karakteristična za odrasli uzrast. Najviše pažnje privukla je povezanost mreže pasivnog režima moždane aktivnosti i dorsalne mreže pažnje. Bazirajući se na savremenim podacima o svesti, naučnici su uspeli da identifikuju elemente svesti odraslih ljudi, kao i demonstriraju razliku između njihovog prisustva i odsustva. Zatim su se isti parametri izolovali kod tek rođenih beba.
Analizom moždane aktivnosti, naučnici su ustanovili da novorođenčad mogu da integrišu senzorne i razvojne kognitivne reakcije u jednu kompletnu, svesnu sliku, koja im pomaže da razumeju aktivnosti drugih ljudi i da shodno njima, manifestuju i sopstvene reakcije. Naravno, ovaj proces nije na nivou odrasle osobe i zahteva više vremena za "obradu podataka", ali je neosporno prisutan od prvih trenutaka života.
Osim toga, kod beba uzrasta tri meseca primećeno je da se njihova pažnja može fokusirati na objekte i senzacije iz spoljašnjeg sveta, a da već sa 4 ili pet meseci one mogu i da analiziraju informacije koje dobijaju putem različitih čula.
Najvažnije pitanje je još uvek bez odgovora
Istraživanje još uvek nije dalo odgovor na najvažnije pitanje - kako se kod novorođenih beba formira rana svest, i da li je taj proces postepen ili se dešava odjednom. Ipak, pojedine pretpostavke postoje. Naime, naučnici sugerišu da se u utrobi, moždani procesi beba nivelišu zahvaljujući hormonima majke, a da odmah po rođenju neurohormoni stimulišu pojavu svesti.