Magazin
Veštačka inteligencija dešifrovala drevni svitak tasta Julija Cezara star 2000 godina
Nakon prevođenja drevnih glinenih pločica sa akadskog jezika na engleski uz pomoć jedinstvenog neuronskog modela, naučnici su "uposlili" veštačku inteligenciju da dešifruje svitak koji je progutala lava Vezuva. Nakon nekoliko meseci usavršavanja, program je uz pomoć jednog mladog naučnika uspeo da dešifruje reč "ljubičasta", a za ovo epohalno otkriće njemu je dodeljena i premija u iznosu od 40.000 dolara. Uskoro se očekuje dešifrovanje još tri reda svitka koji sadrže deset slova.
Korišćenjem najsavremenijih tehnologija i veštačke inteligencije, naučnici su uspeli da dešifruju ugljenisane ostatke drevnih svitaka koji su se sačuvali nakon erupcije vulkana Vezuv. Prilikom erupcije 79. godine naše ere, lava je stigla sve do Heraklanuma i tada sravnila sa zemljom sve uključujući i biblioteke raskošnih vila, sahranivši čitav grad i sve istorijske tekovine. Katastrofa je naizgled uništila sve, ali je veštačka inteligencija skoro 2.000 godina kasnije dala novu nadu. Šta kriju krhki ostaci ugljenisanih svitaka?
Veštačka inteligencija "pročitala" prvo slovo sa svitka
O svom epohalnom otkriću IT profesor Brent Sils saopštio je u martu ove godine, kada je zajedno sa svojim kolegama razvio projekat "Vezuv" koji bi trebalo da pomogne u ubrzavanju procesa čitanja. Sils i njegov tim objavili su nekoliko hiljada 3D rendgenskih snimaka dva smotana svitka i tri fragmenta papirusa. Takođe, demonstrirali su i program na bazi veštačke inteligencije, koji je bio obučen da čita slova u svicima na osnovu jedva primetnih promena koje je drevno mastilo napravilo u strukturi papirusa.
"Ovo je prvi tekst koji je pronađen iz jednog od ovih smotanih, delimično sačuvanih svitaka", preneo je Stiven Parsons, naučni saradnik.
U projektu su pored Silsa učestvovala i dvojica studenata koji su bili fokusirani na usavršavanju procesa pretraživanja slova, a zahvaljujući jednom od njih otkrivena je i prva reč: "ljubičasta" koja je bila ispisana grčkim pismom (πορφύραc). Ovo otkriće mladom naučniku je donelo i novčanu nagradu od 40.000 američkih dolara.
Drevni svici su pripadali važnom rimskom državniku, tastu Julija Cezara
Kako sugerišu naučnici, delimično sačuvani drevni svici samo su neki od mnogobrojnih koji su pronađeni u biblioteci u vili za koju se veruje da je pripadala visoko pozicioniranom rimskom državniku Luciju Kalpurniju Pizou Cezoninu, tastu Julija Cezara. Nakon njihovog otkrivanja, ostaci svitaka su smešteni u kolekciju Instituta Francuske u Parizu, a ovo je bio prvi put da su svici bili otvoreni i analizirani.
Pošto je otkrivena prva reč, naučnci su dobili vetar u leđa za dalja istraživanja, a Federika Nikolardi, papirolog sa Univerziteta Federiko II u Napulju, rekla je da sada mogu da se pročitaju još tri reda svitka koji sadrže do 10 slova. Izgleda da ćemo zahvaljujući veštačkoj inteligenciji uskoro moći da "zaronimo" u daleku prošlost i saznamo sve što se krilo ispod površine lave i pepela Vezuva.
Nagrada 700.000 dolara onome ko dešifruje četiri ili više odlomka
Kako bi zainteresovali što više ljudi, ali i što pre odgonetnuli tajnu drevnih svitaka, mladi naučnici pokrenuli su i "Vezuv izazov" u kome bilo ko može učestvovati. Zadatak je jednostavan, a nagrada i više nego primamljiva: onaj ko dešifruje četiri ili više odlomaka iz jednog od svitaka dobiće premiju u iznosu od 700.000 američkih dolara! Rečenice u pasusima moraju biti smislene, a dužina svakog pasusa je najmanje 140 karaktera. Ponuđene odgovore razmatra tim divelopera i papirologa, kako bi se utvrdila verodostojnost transkripcije.
