Danas je veoma teško da izbegavamo negativne vesti, osim ako nismo poptuno "isključeni", što je skoro nemoguće postići u savremenom svetu, koji od nas zahteva da uvek budemo obavešteni. Nije dovoljno da samo isključimo televizor ili odlučimo da ne čitamo vesti, jer se te iste uznemirujuće informacije pojavljuju i na društvenim mrežama, u razgovorima sa drugima...
Bez obzira da li sami odlučimo da gledamo takve video snimke ili samo naiđemo na njih na mrežama, učestalo izlaganje slikama konflikata i činovima nasilja može biti štetno po naše mentalno zdravlje. Često nam isprva ne deluje tako, ali naša reakcija ne mora da bude burna da bi takav sadržaj imao uticaj. Posledice možemo osetiti, čak nakon što određena vest nije više aktuelna, mogu biti melanholija, depresija, anksioznost, paranoja, iscrpljenost... Kako možemo pronaći dobar sistem informisanja, a da ne narušavamo naš unutrašnji mir?
"Ne možemo da ignorišemo ono što je oko nas, svi živimo u nekakvom kontekstu. Taj socijalni kontekst određuje naše stanje i naša osećanja, naše obrasce ponašanja... Mi moramo da biramo informacije koje upijamo, a one koje su već viđene i koje smo već čuli, da primamo s manjim intenzitetom," objašnjava psiholog i psihoterapeut Maja Pavlov za RT Balkan.
"Važno je da ostanemo povezani sa svojim svetom i intrapsihičkim životom, svojim sadržajima kojim živimo: aktuelnim događajima na poslu, u porodici... Mi ne možemo da personalizujemo svetske vesti, tako smo napravljeni i satkani. Kada bi svaka informacija iz socijalnog konteksta veoma intenzivno prešla na naš lični nivo, onda ne bismo imali nikakve mehanizme zaštite, što nije dobro."
Psiholog Pavlov dodaje da moramo biti oprezni, da ne dozvolimo da negativne vesti utiču na nas, da se ne bi probile u naš profesionalni i lični svet, jer može doći do trenutka kada se osećamo preplavljeno. Smatra da je veoma važno ograničiti vreme gledanja vesti svakoga dana, kako ne bismo upali u "crnu rupu" uznemirujućih informacija.
"Na primer, ako ja radim pre i posle podne, ja nemam puno vremena da budem izložena vestima, ali to ne znači da treba da budem neobaveštena. Ja ću pogledati večernje vesti, biću u toku, ali to će biti to."
"Kada personalizujete sve vesti kojima ste izloženi, puštate da to bude jedini kanal vaše mentalne mape, a na našoj mentalnoj mapi bi trebalo da imamo personalne informacije o sebi, o drugim ljudima u našem životu, o profesionalnom svetu, koji u isto vreme služi kao neka vrsta društvenog konteksta..."
Osim što možemo postati preokupirani dešavanjima u spoljašnjem svetu, psiholog dodaje da opsesija negativnim događajima može biti znak da određeni segmenti u našem ličnom i profesionalnom životu nisu dovoljno ispunjeni. Zbog toga, negativne vesti postaju zamena za neispunjene delove svakodnevnice.
Da bismo se zaštitili, najbolje je da uvedemo nekoliko pravila i granice koje ćemo da poštujemo. Tim psihologa je dao nekoliko predloga za portal "Si-En-Bi-Si Mejk it":
- Potrebno je ograničiti broj izvora od kojih dobijamo informacije. Isuviše različitih stilova prenošenja vesti može dovesti do dodatne zabune i preopterećenosti, tako da je najbolje držati se medija koje "poznajemo" i kojima verujemo.
- Naše telo nam može slati signale da smo uznemireni, iako ih isprva ne primećujemo. Ako osetimo da dišemo plitko, da nam srce radi ubrzano ili da nam se znoje dlanovi, onda je bolje da napravimo pauzu od čitanja i umirimo se.
- Iako reči mogu biti uznemirujuće, foto i video zapisi mogu naneti mnogo više štete, tako da je najbolje da ih poptuno izbegavamo.
- Kada prelistavamo negativan sadržaj, lako možemo postati "hipnotisani" i izgubiti svest o vremenu. Moramo sebi precizno odrediti deo dana koji će služiti kao vreme za informisanje, koje nećemo prekoračiti, kako bismo saznali šta se dešava u svetu, bez potencijalnog preplavljivanja informacijama.