Kroz istoriju se u svakoj kući u Rusiji obavezno nalazila i banja: ona se ložila najčešće subotom, a ova tradicija nije se vezivala za kraj nedelje i vreme kada bi čovek trebalo da se opusti i rastereti, već za činjenicu da se u nedelju ujutru obavezno išlo u crkvu, obavezno čistog uma i tela.
Ni danas, u savremenom svetu koji podrazumeva skroz drugačiji ritam i običaje, ruski narod ne može da zamisli život bez tradicionalnog odlaska u banju. Opsednutost ovim ritualom iznedrila je i neke neobične banje. Gde se sve ruski narod "banjao" ranije, a koje neobične banje su se sačuvale do danas?
Banja u svemiru
Početkom šezdesetih godina prošlog veka, inženjer Aleksandar Masarski izumeo je revolucionarnu banju adaptiranu za svemirsku stanicu, a njegovo otkriće je ruskim kosmonautima ne samo olakšalo, već i ulepšalo boravak izvan Zemljine orbite. Dok se nisu pojavile "svemirske banje", ruski kosmonauti bili su prinuđeni da održavaju higijenu isključivo vlažnim maramicama.
Svemirski dan za "banjanje" izgledao bi ovako: kosmonauti bi montirali posebnu kapsulu koja je sezala od poda do plafona, a zatim u nju ulazili jedan po jedan kako bi ih posebne mlaznice isprskale toplom vodom.
"Naša banja je funkcionisala na stanicama "Salut-6", "Salut-7" i "Mir", a zatim je potopljena zajedno sa stanicom 'Mir' i više u svemiru nije korišćena", objasnio je Masarski u intervjuu za rusku informativnu agenciju TASS.
Na orbitalnoj stanici "Mir", banja je bila još naprednija nego na drugim, a bila je konstruisana kao hermetički zatvoreno bure koje je proizvodilo veliku količinu pare. Imitacija je bila toliko dobra, da su kosmonauti mogli kao i u "zemaljskim" banjama da koriste i brezove metlice.
Banja u nuklearnoj podmornici
Što bi kosmonauti imali banju, a pomorski vojnici ne? Prve banje pojavile su se u dvema raketnim podmornicama "Arhangeljsk" i "Severstalj", koje su inače važile za najveće podmornice na svetu. Osim banja, one su imale i bazen dužine 4 i širine 2 metra, kao i solarijum i salu za treninge. Osim u ove dve, tradicionalne banje postoje i na strateškim podvodnim nosačima "Borej".
"Banja je predviđena za tri do četiri osobe, a napravljena je od jasike, premda bi pod dejstvom pritiska koji podnosi je u podmornici kabina od drveta četinara brzo propala", rekao je u intervjuu za TASS Vitalij Bukovski, načelnik brodogradilišta.
Banja na šinama
Prvi voz-banja napravljen je davne 1904. godine za potrebe ruskog Crvenog krsta, a sačinjen od 4 vagona, on je "krstario" ruskim prugama kako bi pružio pomoć stacionarnim i mobilnim bolnicama koje su se nalazile na Dalekom istoku zemlje. Na linijama fronta tokom Prvog svetskog rata, Ruska vojska koristila je čak tri ovakva "banjovoza", a kompozicije su nekada imale i po 19 vagona, ne bi li se svim vojnicima dopremila čista voda i omogućili uslovi za opuštanje.
Uvidevši da je ovakav sistem veoma koristan, a i da vojnicima prija, za vreme Drugog svetskog rata ruska vojska je "uposlila" preko stotinu takvih vozova koji su saobraćali po skoro celoj Rusiji. Tako je, primera radi, 38. voz-banja obišao Staljingrad, Brest, Minsk, Prav, Varšavu, pa čak i Berlin.
Banja na točkovima
Kad može na šinama, što ne bi mogla i na točkovima, zar ne? U poređenju sa primerima kosmosa ili okeanskih dubina, ova banja izgleda sasvim obično, a tradicija pokretnih banja kao što je ova, ostala je u ruskoj kulturi sve do danas.
Banja na točkovima je obično kapaciteta tri do pet osoba, a najčešće je smeštena unutar nekog KamAz-a, ZIL-a ili GAZ-a, kamiona domaće proizvodnje. Najpopularnija je, naravno, među ljubiteljima lova i ribolova koji tokom zime vole da se okupe na nekom od sibirskih jezera. Nakon nekog vremena u banji, oni bi potpuno nagi istrčavali u sneg, a zatim i skakali u jezero, kako bi se "čeličili".
Banja-zemunica i podzemna banja
Banje-zemunice smatraju se, naročito od svih gorenavedenih, najpraktičnijem rešenjem. U Staroj Rusiji, ovakve banje-zemunice nazivale su se i "istopke", a kako bi se one izgradile, bilo je potrebno da se iskopa jama dubine oko metar. Ovakve saune bi zbog veće izolacije imale i dosta vlažniji vazduh unutra.
Jednako popularne su bile i podzemne banje koje su se najčešće gradile na Kavkazu, a koje su najviše podsećale na istočnjačke hamame - ukopane u zemlju i po nekoliko metara, sa svodovima koji se nadvijaju i posebnim prostorijama u kojima bi se ložile peći. Zanimljivo je da su se takve banje gradile još u 13. veku.