Kako je Kutuzov žrtvovao Moskvu zbog pobede nad Napoleonom

Rat koji se 1812. godine vodio između Rusije i Francuske, zajedno sa drugim evropskim narodima, jedan je od najvećih ratova u istoriji, a pobeda nad velikim vojskovođom Napoleonom upisana je u sve istorijske anale. Najveći doprinos za ovu pobedu pripisuje se glavnom komandantu ruske armije u vreme Otadžbinskog rata, Mihailu Kutuzovu, koji je bez obzira na činjenicu da je francuska vojska dominantnija i brojnija, uspeo da osvetla svoj, i obraz svoje zemlje.

Imperator Aleksandar I imenuje Kutuzova za glavnog komandanta

Mihail Kutuzov je važio za veoma dobrog vojskovođu koji je svoje bogato iskustvo u upravljanju armijom stekao za vreme rusko-turskih ratova. Početkom rata 1812. godine, Kutuzov je prvo izabran za načelnika peterburškog i moskovskog odseka, ali je ubrzo unapređen u glavnog komandanta cele ruske armije, ni manje ni više nego odlukom tadašnjeg imperatora Aleksandra I. Kako se kasnije ispostavilo, ta odluka bila je jedna od najboljih u istoriji Rusije.

Otadžbinski rat koji je buktio između Rusije i Francuske nije prvi susret Kutuzova i Napoleona - dvojica vojskovođa su se već susrela na frontu 1805. godine kada je Rusija ušla u Treću antifrancusku koaliciju. Tada je armija Kutuzova bila lice u lice sa francuskom vojskom (čija su brojnost i moć bile značajno veće), te je morao da se povuče, ne bi li izbegao poraz.

Dva metka su bila odlučujuća za ishod rata

Tokom borbi na frontu koje su se te 1812. godine odvijale gotovo danonoćno, Kutuzov je zadobio ozbiljnu povredu glave, a premda je mecima bio pogođen pravo u glavu, i njegova sposobnost rasuđivanja stavljena je pod znak pitanja. Ipak, ruski vojskovođa je davao sve od sebe da ostane pribran, a videvši da je Napoleonova vojska višekratno brojnija od njegove, odlučio je da nastavi sa taktikom prethodnog komandanta Mihaila Barklaj-de-Tolija i povlači se ka središtu zemlje.

Prateći povlačenje Kutuzova ka centralnom delu Rusije, Napoleon je polako shvatao u kakvom se problemu nalaze on i njegova vojska: ruska zima je veoma surova, a njegovi vojnici potpuno nepripremljeni, bez neophodne zimske odeće i osnovnih životnih potrepština. Videvši da mu se loše piše, Napoleon je čak tri puta iz Moskve pisao pisma caru Aleksandru I, nudivši mu mir pod uslovom da se Rusija priključi Kontinentalnoj blokadi Britanije. Na njegovu žalost, odgovor nikada nije dobio.

Poraz za pamćenje: Kako se Napoleon povukao iz Moskve

Nakon Borodinske bitke i sastanka ruske armije u selu Fili 13. septembra, Kutuzov je izdao naređenje da se njegovi ljudi povuku, a Moskva prepusti Francuzima. Samo dan kasnije, u 2 sata posle podne, Napoleon je trijumfalno ušao u grad, ali je ubrzo usledilo iznenađenje - Moskva je bila pusta i poluruinirana. U gradu su istog dana krenuli strašni požari, a do noći 16. septembra skoro ceo grad je bio u plamenu. Prema jednoj verziji, požare su izazvali Napoleonovi vojnici, dok je prema drugoj naređenje stiglo sa ruske strane - kad već napuštaju grad, da bar Francuzima ostane buktinja.

Okupacija Moskve trajala je sve do sredine oktobra, sve dok 18. dana u mesecu Napoleon je izdao naređenje da se Kremlj digne u vazduh. Srce Moskve je bilo oštećeno, ali ne i uništeno - baš kao i Rusija. Već sutradan, 19. oktobra 1812. godine, Napoleon se sa svojom vojskom zaputio kući Starim Kalužskim putem u istorijski poraz. Kako istoričari tvrde, upravo je odluka Kutuzova da prepusti Napoleonu Moskvu, koja je, pritom, pet dana gorela u strahovitom požaru, odigrala odlučujuću ulogu u ishodu Otadžbinskog rata, a skoro je sasvim izvesno da on ne bi otstupio da nije bilo njegove povrede.