Naučnici sa tri britanska univerziteta su ispitivali ponašanje dece kada je vreme za obrok i analizirali nekoliko različitih faktora (nedovoljno ili prekomerno konzumiranje hrane pod uticajem emocija, uživanje u hrani, želja za konzumiranjem tečnosti, brzina jela...). Prema rezulatima, decu su podelili u četiri tipa:
- Deca koja su željna za jelom
- Deca koja izbegavaju hranu
- Zadovoljni tip
- Tipični tip
Analizirano je skoro hiljadu odgovora koje su im ponudili staratelji dece uzrasta od tri do pet godina, kako bi mogli pretpostaviti kakve će navike u ishrani deca razviti u starijim godinama, prenosi "Njujork post (New York Post)". Oko šesnaest odsto dece je zabeleženo kao drugi tip (od 4 gore navedena), to jest deca koja su veoma izbirljiva i izbegavaju većinu namirnica. Prema analizi, ova kategorija dece je pokazala "veliko nezadovoljstvo tokom jela, brzo se osećaju sitim, sporo jedu, manje jedu kada su pod stresom, a nivo uživanja u hrani je takođe zabeležen kao veoma nizak".
Iako ovakva kategorija ne deluje kao najpoželjnija, vremenom postoji veća šansa da dete razvije zdrav odnos sa hranom, da izbegava prejedanje i da tokom odrastanja postepeno nauči koje vrsta namirnica mu odgovaraju.
Oko četrdeset četiri odsto dece spada u "tipičnu" kategoriju, gde su svi parametri uglavnom bili neutralni, oko osamnaest odsto su zabeleženi kao "zadovoljni", dok je najzabrinjavajuća kategorija bila "Deca koja su željna za hranom", koja je iznosila oko dvadeset dva odsto.
Navedena kategorija je "uživala u hrani, brzo bi "očistila" tanjir, ne bi reagovala na signale koje telo šalje kada konzumiraju previše hrane, pozitivno reaguju na mirise, ukuse i izgled omiljene hrane i često se prejedaju kada su pod stresom". Naučnici su zaključili da ovakvi obrasci ponašanja mogu dovesti do problema sa kontrolisanjem apetita i navika ishrane u budućnosti.
"Roditelji mogu da uzmu ovo istraživanje za primer i da definišu kojem tipu pripada njihovo dete, pa tako mogu korigovati njihove navike i raspored ishrane. Na primer, deca koja vole često da jedu bi imala koristi od ograničavanja veličine porcija, biranja zdravijih opcija, izbegavanja grickalica i slatkiša..." zaključili su autori studije. "S druge strane, deci koja izbegavaju hranu se postepeno mogu uvoditi raznovrsne namirnice u obroke, kako bi razvili radoznalost i želju da probaju nove ukuse."