Magazin
Odlaganje alarma: Pritiskanje "snuz" dugmeta ujutru možda i nije tako loše
Odlaganje alarma je navika koju ima veliki broj ljudi širom sveta, jer su mnogi jednostavno "isuviše pospani da bi se probudili posle prvog zvona", tako da barem još jednom. Često čujemo da prekidanje sna, odnosno spavanje "u nastavcima" nije dobro za nas, ali nova studija je pokazala da pritiskanje "snuz (snooze)" dugmeta zapravo može imati pozitivni uticaj na našu produktivnost.
Naučnici su zaključili da odlaganje alarma ujutru ne mora uvek biti loš izbor, iako smo više puta u životu mogli da čujemo da je ovo nezdrava navika. Studija u kojoj je učestvovalo preko tridesetoro ljudi je pokazala da su kratke dremke između periodičnih zvona alarma bile od pomoći za pravilan rad mozga. Za proučavanje ovog fenomena, istraživači su koristili podatke iz ankete u kojoj je učestvovalo skoro dve hiljade ljudi, od kojih je dve trećine priznalo da ujutru odlaže alarm barem dva do tri puta.
Učesnici eksperimenta su imali zadatak da na telefonu odaberu opciju da im budilnik zvoni pola sata pre nego što je trebalo da ustanu. U jednom krugu su morali da pritisnu "snuz" dugme tri puta, a u drugom su mogli da spavaju sve dok im se prvi put ne oglasi alarm, to jest bez odlaganja.
Nakon oba eskperimenta, morali su da urade nekoliko jednostavnih matematičkih testova i pokazalo se da su rezultati bili uspešniji nakon što su učesnici tri puta iskoristili dugme za odlaganje alarma što može značiti da je "prekidanje" sna imalo pozitivne efekte na njihove kognitivne sposobnosti. Takođe, zabeleženo je da, iako su u periodu od pola sata spavali u kratkim intervalima između utišavanja alarma, ukupno su spavali dodatna dvadeset tri minuta.
Pored jednostavnog računanja, oni koji su odlagali alarm su imali bolje rezultate na testovima memorije.
"Naše istraživanje je pokazalo da nema potrebe da prestanemo sa odlaganjem alarma, ako nam ova navika prija. Štaviše, nekima može pomoći da se bolje razbude," zaključila je dr Tida Sundelin, autor studije koja je urađena na Univerzitetu u Stokholmu.
Ipak, anketa koju su učesnici ispunili nekoliko sati nakon ova eksperimenta je pokazala da odlaganje alarma za buđenje nije bilo od velike pomoći za poboljšanje raspoloženja i suzbijanje pospanosti, tako da se može zaključiti da su prednosti ovog načina buđenja bile najveće samo za rad mozga.
Naučnici dodaju da je studija bila mala i da se uglavnom može primeniti kod ljudi koji kasnije idu u krevet, kao što su "noćne ptice" ili mlade ljude, koji veoma često odlažu alarm, u skladu sa ovim, nije potrebno menjati navike buđenja, ako nam trenuta jutarnja rutina odgovara.
Istraživači dodaju da je, bez obzira na vreme ustajanja, kvalitetan san još uvek najvažniji. Izbegavanje kofeina i gledanje u ekran pred odlazak u krevet, kao i spavanje najmanje sedam sati u zamračenoj prostoriji mogu biti od velike pomoći kada želimo da popravimo raspored spavanja.
