Danas je veoma lako početi novi hobi jer na svakom koraku možemo pronaći razne radionice, časove stranih jezika, borilačkih veština, a internet nam je neiscrpan izvor informacija o određenoj aktivnosti koja nas interesuje. Ovakava vrsta dostpunosti je velika prednost za današnjeg čoveka, ali ponekada može da predstavlja i problem.
Kada imamo previše izbora, možemo da se osećamo preplavljeno, često tražimo nešto drugačije i novo, pa nam interesovanje za određeni hobiji često ne potraje duže od nekoliko nedelja (ili čak dana). Posledice ovog mogu biti osećaj krivice i preispitivanja: "Zašto se osećam tako "rasuto", zašto ne mogu da se odlučim samo za jednu veštinu, šta ako nemam nikakav talenat koji mogu da razvijem..."
Ovakava vrsta pritiska dolazi i od određenih društvenih normi, jer se danas najčešće veličaju ljudi koji su izuzetni u svakom pogledu, čak i kada je u pitanju aktivnost koja bi trebalo da služi kao razibriga. Zbog toga, ljudi koji nisu izuzetno uspešni u jednom hobiju, mogu pokušati da se posvete, drugom, pa trećem, ali nikako se ne osećaju kao da su dovoljno dobri i strahuju da nikada neće pronaći "svoj poziv".
Ipak, prema psihologu dr Marku Traversu, ova vrsta radoznalosti nije uvek znak neodlučnosti, već može biti pokazatelj nečije želje za novim iskustvima, dubokim emocijama, ličnim razvojem i različitim mudrostima.
Ljudi koji razmišljaju na ovaj način često razumeju da bi njihova bezbrojna interesovanja mogla da čine život bogatijim, da ih navode na introspekciju i izlazak iz zone komfora. Štaviše, istraživanje različitih aktivnosti mogu biti i zaštita od pada kognitivnih sposobnosti u kasnijim godinama.
Smisao života
Kada tražimo sreću i smisao, često možemo zaboraviti da je put do ovog cilja vrlo dragocen i važno isto koliko i dolazak na "odredište". Za srećan život, čoveku je potrebno zdravlje, uspeh, ljubav, ali naš život mora biti i psihološki bogat život, a hobiji ovde igraju glavnu ulogu.
Posvećivanje različitim hobijima dovodi do intrigantnih, transformativnih iskustava. Neki od primera su: strpljenje stečeno pletenjem, disciplina uvežbana kroz borilačke veštine, promena perspektive i načina posmatranja sveta oko nas pomoću fotografije... Sa svakim novim hobijem, razvijamo drugačije delove svoje ličnosti, imamo priliku da istražujemo sopstvene sposobnosti i menjamo pogled na svet oko nas.
Ovo sugeriše da pojedinci sa širokim spektrom hobija, uvek željni učenja i istraživanja, nisu zaboravni ili neodlučni, već su stalno zahvalni ne samo zbog cilja, već i zbog putovanje do njega.
Manji rizik od razvoja demencije
Mozak je kao mišić: što ga više koristimo i "vežbamo", on postaje jači i otporniji. Dakle, iako hobiji mogu biti "igra", u isto vreme mogu biti i zaštita protiv određenih oblika demencije.
Studija iz 2022. objavljena u žurnalu "Epidemologija" pratila je preko dvadeset hiljada starijih učesnika u periodu od jedanaest godina. Nakon jedne decenije, kod preko tri hiljade učesnika je dijagnostikovana demencija, ali interesantno je da su oni koji su u međuvremenu prijavili da imaju hobije imali znatno manji rizik od ovog oboljenja.
Studija je pokazala da su ljudi sa najmanje jednim hobijem imali smanjenje rizika od razvijanja demencije za osamnaest procenata, u poređenju sa onima bez hobija. Oni koji su se bavili mnogobrojnim hobijima su imali još značajniju korist, jer je njihov rizik opao za dvadeset dva odsto. Ovaj zaštitni efekat primećen je kod osoba srednjih godina (četrdeset do šezdeset četiri godine) i starijih odraslih (šezdeset pet do sedamdeset godina).