Izlaženje na sastanke i dopisivanje radi pronalaska emotivnog partnera je jedno, a ulaženje u emotivne odnose, koji se ne temelje ni na čemu, samo kako bismo imali pored sebe nekoga - nešto sasvim drugo. Ipak, i ovo drugo nam se svima može desiti, premda je strah od samoće svojstven gotovo svim ljudima. Ovakvo srljanje u odnose nikako nije dobro, a veoma brzo možemo uvideti da nam partner ne odgovara.
Kako razlikovati da li nam se neko zaista dopada i da smo spremni za odnos ili je u pitanju samo naša faza u kojoj tražimo nekoga po svaku cenu, samo da ne bismo samovali?
Možemo li biti onakvi kakvi zaista jesmo pored te osobe
Jedan od najočiglednijih simptoma da se odnos temelji na strahu jeste neprirodno, usiljeno ponašanje, gde nas strepnje da ćemo izgubiti partnera teraju da mu u svemu ugađamo, menjamo se u skladu sa njegovim očekivanjima ili žrtvujemo nama važne stvari zarad odnosa. Vođeni tom strepnjom, sve što radimo ima samo jedan cilj - da se odnos sačuva - a beskonačna adaptacija umnogome utiče na zadovoljstvo sobom i vezom, i na kraju dovodi do gubitka identiteta.
U zdravom odnosu oba partnera, nasuprot prethodnom primeru, svoju individualnost pažljivo čuvaju - svako ima svoj posao, svoje hobije i krug prijatelja sa kojima voli da provodi vreme. Istraživanja pokazuju da je za harmoničan odnos potreban savršen balans između bliskosti i slobode.
Da li nam je za sreću potrebno konstantno prisustvo partnera
Naravno da treba da osećamo sreću pored onoga koga istinski volimo, ali ona nikako ne treba da bude uslovljena fizičkim prisustvom partnera. Ukoliko osećate anksioznost ili nelagodu svaki put kada vaš partner ode na posao, izađe sa društvom ili otputuje na službeni put ili odmor - to može biti jasan znak da je po sredi strah od gubitka partnera, a ne prava ljubav.
Želja da provodimo vreme sa bliskom osobom je zdrava i prirodna kada je u pitanju razvoj odnosa, ali ne i očekivanje da ćemo sa njom provoditi svaki slobodan trenutak. Vratimo se samo nekoliko redova iznad, gde je bilo reči o individualnosti, hobijima i prijateljima - svako od partnera treba da to neguje! Naravno, možemo imati i zajedničke aktivnosti i prijatelje, ali nikako samo takve.
Još jedno dobro pitanje koje bi trebalo da sebi postavimo jeste da li više volimo da sa partnerom provodimo vreme nasamo ili u društvu. Ukoliko nam je neshvatljivo da partnera "delimo" sa prijateljima i članovima porodice, čak i na tih par sati nedeljno ili mesečno, to može biti još jedna "crvena zastavica".
Da li osećamo ljubomoru prema svom partneru
Ljubomora je sasvim prirodna pojava i njeno prisustvo u minimalnoj količini u odnosu je čak i poželjno - ona ukazuje na to da nam je osoba draga, bliska i služi nam kao podsetnik da nikada svog partnera ne uzimamo zdravo za gotovo. Ipak, jaka i iracionalna ljubomora ukazuje na to da nas strah od gubitka partnera opseda.
Ovakvo osećanje se javlja kao odgovor na strepnju da ćemo biti ostavljeni, a naučnici su ustanovili i da nizak nivo poverenja, koji najčešće prati patološku ljubomoru, može prouzrokovati niz aktivnosti koje se svrstavaju u psihološko nasilje: gaslajtovanje, opsesivno kontrolisanje kretanja i sadržaja telefona i druge vrste nepoštovanja ličnih granica.