Nesanica utiče na raspoloženje i kvari emotivne odnose, tvrde naučnici
Zdrav i kvalitetan san je presudan za normalno funkcionisanje svakog dela organizma - od mozga koji luči hormone i vrši kognitivnu aktivnost, preko žlezda i drugih unutrašnjih organa, pa sve to metabolitičkog sistema. U hroničnom nedostatku kvalitetnog sna, naš sistem je sklon "padanju", a čak i najprostiji procesi i aktivnosti postaju Sizifov posao.
"Tokom niza godina naučnici koji se bave istraživanjem odnosa su zapostavili sitnice - svakodnevne stvari koje imaju uticaja na odnose. San je jedna od njih", navela je autorka istraživanja, Erika Sloter.
Nesanica je jedan od krivaca za loš emotivni život
Na koji način nedostatak zdravog sna može uticati na način i kvalitet života izvan posla, istražili su američki psiholozi sa Univerziteta Vilanova, a njihov zaključak je veoma zabrinjavajuć. Naime, hronična neispavanost prouzrokovana nesanicom može biti jedan od glavnih krivaca za loše emotivne odnose.
"Hronična neispavanost je bio i ostao ozbiljan i veoma rasprostranjen problem, koji je u velikoj meri u korelaciji sa kvalitetom života", objasnila je Sloter.
Kako bi odgovorili na pitanje kako su nesanica i kvalitet emotivnih odnosa povezani, naučnici su sproveli niz od tri istraživanja u kome su učestvovale tri različite grupe ljudi - studenti koledža, ljudi koji su u braku i oni koji su u monogamnim, stabilnim vezama.
Rezultati istraživanja pokazali da su oni koji su mučili muku sa nesanicom u trajanju od mesec dana bili skloniji nesuglasicama i raspravama sa svim ljudima u okolini, a samim tim i njihovim partnerima. Nedostatak sna ispitanike činio nervoznijim i eksplozivnijim u komunikaciji.
"Zbog nedostatka sna, ljudi su počeli da osećaju manje bliskosti, ljubavi, zadovoljstva, pa čak i poverenja i strasti u svojim emotivnim odnosima", zaključila je Sloter.
Nesanica je i jedan od "okidača" demencije
Ranije ove godine, naučnici su ustanovili da nesanica može biti usko povezana i sa povećanim rizikom za razvoj demencije. Istraživanje kineskih naučnika obuhvatilo je preko 22.000 pacijenata čiji su se parametri pratili u trajanju od 19 godina i 2 meseca, a nakon okončanja ekperimentalnog praćenja uočeno je da su osobe koje su patile od nesanice, kao i one čiji je noćni san trajao kraće od 8 časova, imale veći stepen razvoja demencije.
Polovina odraslih pati od nesanice
Poremećaji sna su veoma rasprostranjeni širom sveta, a njihova manifestacija se ogleda u čestim (3 ili više puta) i hroničnim (3 meseca i više) poteškoćama u otpočinjanju ili održavanju sna. Pretpostavlja se da između 10 i 20 procenata ukupne svetske populacije pati od neke vrste poremećaja sna, dok je kod odraslih taj procenat znatno viši - gotovo polovina odraslih pati od insomnije koja traje godinu i više dana.