Depresivna majka - gojazna ćerka: Naučnici povezali mentalno zdravlje roditelja sa metabolizmom dece

Gojaznost, kao jedna od najopasnijih i najzastupljenijih bolesti današnjice, preti čovečanstvu sve više i više - u poslednjih 30 godina broj ljudi sa prekomernom težinom je višestruko porastao. Samo u našoj zemlji svaka peta osoba muči muku sa gojaznošću, dok je svaka treća na pragu tog zdravstvenog stanja. Podatak koji, pak, najviše zabrinjava jeste i taj da je među gojaznima sve veći broj dece.

"Imamo procenjeno da više od 30 odsto naše dece ima problem sa prekomernom težinom", navodi ministarka zdravlja, Danica Grujičić.

Psihička rastrojstva majki utiču na metabolizam dece

Kanadski naučnici sa Univerziteta Dalhauzi istražili su povezanost između mentalnog zdravlja odraslih osoba i fizičkog zdravlja njihove dece, a rezultati naučne studije objavljeni u medicinskom magazinu Džama Netvork nisu nimalo ohrabrujući. Naime, oni su ustanovili da postojanje depresivnih stanja u porodičnoj anamnezi ima značajan uticaj na metabolizam njihovih potomaka.

Pored opšteg zaključka, ustanovljena je i polna zakonitost - ispostavilo se da ukoliko žene, odnosno majke, imaju neko psihičko rastrojstvo iz domena depresivnih i bipolarnih stanja, njihove ćerke starije od 12 godina imaju veće predispozicije za naglo dobijanje telesne mase. Kod muškaraca (očeva) i njihovih sinova ovakva zakonitost nije uočena.

Otkriće će naučnicima pomoći da razviju druge pristupe u lečenju gojaznosti

Kako su istakli naučnici, ovo otkriće će pomoći naučnicima da razumeju povezanost između narušenog mentalnog zdravlja i njegovog uticaja na metabolizam, dok će dalja istraživanja u budućnosti sigurno doneti unapređene metode borbe sa gojaznošću. Takođe, naučnici su podvukli i da je tvrdnja da je mentalno zdravlje duboko isprepletano sa fizičkim zdravljem još jednom potvrđena ovim otkrićem, te da nema sumnje da se jednaka količina pažnje treba posvetiti i jednom i drugom - kako preveniranju, tako i lečenju nastalih stanja.

Ranije je otkriveno da gojazni ljudi imaju drugačiji oblik mozga

U istraživanjima sprovedenim ranije ove godine, naučnici sa Kembridža su ustanovili i da gojazni ljudi imaju drugačiji oblik mozga, kao i da veći indeks telesne mase sa sobom nosi i veći volumen hipotalamusa, ključnog regiona u mozgu koji deluje kao "centar za kontrolu apetita". Kako ističu autori studije, još uvek se ne može sa sigurnošću reći da li višak telesne mase prouzrokuje povećanje veličine hipotalamusa ili su ljudi sa većim hipotalamusom skloniji ka češćoj i obimnijoj konzumaciji hrane, ali je činjenica da su oni međusobno povezani korak napred u naučnim istraživanjima.