Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, rak dojke kod žena predstavlja najčešće maligno oboljenje, koje je po svojoj zastupljenosti ispred kolorektalnog karcinoma, raka pluća i raka grlića materice. Kada je reč o vodećim uzrocima smrti od malignih bolesti kod žena, ovaj karcinom se takođe nalazi na prvom mestu.
Crna statistika: U Srbiji se rak dojke otkriva kasno
Kod velikog broja žena u Srbiji rak dojke se otkriva kasno, a nažalost, kod polovine pacijentkinja promene na tkivu dojke u trenutku otkrivanja bile su veće od 2 centimetra, sa već postojećim metastazama. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u našoj zemlji je registrovano 4368 novoobolelih na godišnjem nivou, dok je 1782 žene preminulo od raka dojke.
Kada je reč o Beogradu, podaci takođe nisu optimistični: u prestonici je ovaj vid kancera na prvom mestu po strukturi oboljevanja i umiranja žena. Prema poslednjim podacima Registra za rak, samo tokom 2021. godine je u Beogradu registrovano 745 novih slučajeva raka dojke, dok je bitku sa bolešću izgubilo 513 žena.
(Samo)pregled je najbolji vid prevencije,
Međutim, ovakva tragična statistika se može držati pod kontrolom, a jedini način za to jeste redovan preventivni pregled i samopregled dojki. Ohrabruje činjenica da je, kada se otkrije na ranom stadijumu bolesti, rak dojke izlečiv u 90 posto slučajeva.
Samopregled podrazumeva posmatranje dojki pred ogledalom, kao i pregled palpacijom, odnosno opipavanjem dojki u stojećem i ležećem položaju, kao i prilikom tuširanja. Za ovakav pregled potrebno je svega par minuta, ali su oni često presudni u ranom otkrivanju promena.
Jedna od osam žena ima rak dojke
Poražavajuća statistika ukazuje na to da se u današnje vreme rak dojke tokom životnog veka otkrije kod jedne od osam žena, što je na nivou svetske populacije čak 13 procenata. Ni muškarci nisu pošteđeni, ali je kod njih rizik od razvoja raka dojke drastično niži, i ne prelazi 0,12 posto.
Još malo (nimalo optimistične) statistike prikupio je medicinski portal Kenser Terapi Edvajzor, koji je sumirao verovatnoću razvoja ovog veoma invazivnog malignog oboljenja zavisno od godina života - ispostavilo se da su u najvećem riziku žene između 65 i 74 godina.
Šta kažu podaci, u kojoj dobi i u kom procentu se rak dojke javlja?
- u uzrastu od 20 do 34 godina u 2 posto slučajeva
- u uzrastu od 35 do 44 godina u 8,3 posto slučajeva
- između 45. i 54. godine u 18,5 posto slučajeva
- u uzrastu od 55 do 64 godina u 25,4 posto slučajeva
- kod žena između 65. i 74. godine u 26,8 posto slučajeva
- kod žena starosti od 75 do 84 godina u 13,9 posto slučajeva
- kod žena starijih od 85 godina u 5,1 posto slučajeva
Koje promene su potencijalno opasne
Pre svega, važno je razumeti da nisu sve nesavršenosti razlog za brigu, te da su dojke, po svojoj prirodi asimetrične kod većine žena. Ipak, na određene promene treba obratiti pažnju i ukoliko se one otkriju, obavezno posetiti ginekologa. Koje promene na dojkama mogu biti znak za uzbunu?
- promene na koži dojke, a naročito crvenilo, naboranost i udubljenja na areolama
- hronično uvučene areole i iscedak koji se pojavljuje prilikom palpacije ili i bez nje
- neuobičajeni čvorići u dojkama
- izrazita asimetrija dojki, promena oblika ili veličine jedne dojke
- izražene vene kojih ranije nije bilo
- osećaj nelagode koji se javlja u jednoj ili obe dojke
Kako se pravilno izvodi samopregled dojki
Samopregled dojki je neophodno sprovoditi redovno, svakog meseca u isto vreme, 3 do 5 dana nakon završetka menstrualnog ciklusa. Nakon ulaska u menopauzu, preglede je takođe važno obavljati redovno, na svakih mesec dana, budući da verovatnoća razvoja raka dojke drastično raste nakon navršene 45 godine života.
Pregled ispred ogledala
Stanite ispred ogledala opuštenih ruku i dobro pogledajte dojke, a zatim to isto uradite, ali ruku podignutih iznad glave. Stavite ruke na kukove, stisnite prema unutra i zategnite mišiće grudi - ogledajte bočnu i donju stranu dojki, pa se nagnite napred i posebno obratite pažnju na asimetrične promene na dojkama – ispupčenja i udubljenja na koži ili areolama. Nakon toga potražite gorenavedene promene i u položaju podignutih ruku - prilikom promene položaja, i promene u tkivu postaju lakše uočljive.
Pregled u ležećem položaju
Lezite na leđa, stavite jastuk ispod lopatice i istovremeno podignite ruku iznad glave. Drugom rukom opipajte dojku kako biste pod prstima osetili moguće promene. Isti postupak ponovite i sa drugom dojkom.
Pregled pod tušem
Prilikom tuširanja, nasapunjajte ruke i zatim jednom, pa drugom rukom naizmenično, kružnim pokretima prstiju opipajte sve delove dojke, obraćajući posebnu pažnju na prisustvo zadebljanja, čvorova, i sličnih promena. Koja vam je ruka podignuta iznad glave, tu dojku i pregledate.
Mamografija je važna, naročito nakon 50. godine
Mamografija je zlatni standard u dijagnostikovanju raka dojke, a ovim pregledom se mogu otkriti promene u dojkama koje se ne mogu napipati prilikom samopregleda. Na ovakve preglede se pozivaju žene starosti između 60 i 69 godina života, pri čemu se skrining radi na svake dve godine.
Organizovani skrining raka dojke se kontinuirano sprovodi u ukupno 35 opština na teritoriji Republike Srbije, a pregledi i mamografsko snimanje se obavljaju u samim zdravstvenim ustanovama. Dodatno se na teritoriji 21 opštine skrininzi vrše mobilnim mamografom.
Ovog oktobra, mobilni mamograf, čiji rad organizuje i sprovodi Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" našao se i na platou RTS-a u Takovskoj ulici u Beogradu, a podaci o odzivu ženske populacije ulivaju nadu da će slučajeva koji se otkriju u kasnoj fazi u budućnosti biti sve manje.
"Veoma je važno na vreme uraditi mamografiju, naročito za žene ove životne dobi koje je nisu uradile u poslednje dve godine. Sa ranim otkrivanjem raka obezbeđuje se hronično stanje kada je u pitanju rak dojke, a time se sprečavaju komplikacije i čuva život" naglasila je prof. dr Verica Jovanović u intervjuu za portal Skrining Srbija.