Svi želimo zdravo srce, zar ne? Razgovor i pregled sa lekarom je najbolji način da saznamo da li je kardiovaskularno zdravlje kakvo treba da bude, ali dobra stvar je ta da i sami možemo da saznamo osnove sopstvenog kardiovaskularnog zdravlja.
Ukoliko uspevamo da uradimo intenzivnije vežbe, na dobrom smo putu da nam je srce u redu:
"Srce je mišić koji pumpa krv kroz telo, prenoseći hranljive materije i kiseonik do ćelija kojima su potrebni. Kada je srce zdravo i dobro radi, telo može skroz u redu da funkcioniše čak i uz napor. Odličan znak da neko ima prilično zdravo srce je ako može da vežba na nivou visokog intenziteta bez simptoma kao što je kratak dah ili bol u grudima", kaže kardiolog Čeng Han Čen.
Sa ovim mišljenjem su saglasni i drugi stručnjaci, ali ističu da postoje i drugi faktori koji mogu uticati na to da li je srce zdravo, a to su:
- Normalan nivo krvnog pritiska
- Normalan nivo šećera u krvi
- Normalan nivo holesterola
- Normalna funkcija bubrega
- Tanak struk (nemate višak masnih naslaga u predelu stomaka)
Koji su znaci lošeg zdravlja srca
Ove "crvene" zastavice koje "podiže" organizam je teže odrediti, mahom zato što mogu da budu i znaci drugih problema.
Prema kardiologu Čenu, najčešći znaci lošeg zdravlja srca uključuju:
- Bol u grudima
- Umor
- Kratak dah
- Otok skočnog zgloba
- Oticanje stopala
- Aritmija
- Bol u stomaku
- Loše varenje
- Bol u vilici
- Bol u leđima
- Prekomerno ili neobjašnjivo znojenje
Stručnjaci savetuju da u ovim slučajevima je neophodno da se obratimo lekaru.
Šta možemo da uradimo za svoje srce
"Najbolji način da poboljšate zdravlje srca je da ustanete sa kauča, šetate i koristite stepenice", savetuje kardiolog Ričard Rajt.
Lekari su jasni i ističu da je prva stvar koju neko može da uradi da bi poboljšao zdravlje srca je da počne da vežba:
"Čak i ako nemate vremena za opsežan režim vežbanja, i kratke šetnje od 10 minuta dnevno mogu nekoga dovesti na put zdravog srca", kaže doktor Čen, a piše Jahulajf.
Naravo promene u ishrani su veoma bitne za dobro srce. Zato stručnjaci preporučuju da se jede što manje crvenog mese, da se ograniči unos natrijuma i hrane sa visokim sadržajem šećera, zatim da se eliminiše prerađena hrana, cigarete i alkohol.