Magazin
Zbog čega su se u Rusiji ikone slikale na sušenoj ribi
Ne tako davno, tokom 19. veka, u Rusiji je bilo veoma zastupljeno oslikavanje ribe slikama svetitelja, a ova tradicija je usko povezana sa hrišćanstvom i svetim Jevanđeljem. Najčešće su se na ribi sa obe strane nalazili likovi Isusa i Bogorodice, a ovaj neobičan stil ikonopisanja se pojavio zahvaljujući čumacima - trgovcima koji su naseljavali jug Rusije. Zbog čega su čumaci birali baš ovu podlogu?
Jedan od najređih vidova ikonopisanja na sušenoj ribi se u Rusiji pojavio relativno nedavno, tek u 19. veku, a za ovaj vid umetnosti zaslužni su čumaci - narod koga su mahom činili trgovci koji su naseljavali jug ruske zemlje i poluostrvo Krim. Do danas se sačuvalo svega par primeraka ovakvih ikona, od kojih se dve nalaze u Ruskom muzeju u Sankt Peterburgu. Obe su naslikane masnom bojom i na obe su prikazani likovi Isusa Hrista i Presvete Bogorodice.
Ikone na sušenoj ribi su bile poput amajlija
Čumacima su ribe oslikane hrišćanskim likovima služile kao amajlije, koje su ih čuvale od nesreća na putu. Kako je ovaj narod bio poznat po veoma razvijenoj trgovini, koja se mahom bazirala na soli kao jednoj od najrasprostranjenijih sirovina na Krimu, njihovim karavanima je bila potrebna sva moguća zaštita.
Naravno, čumaci se nisu oslanjali samo na volju Božiju, njihove zaprege su čuvali i čuvari, ali da bi put bio siguran i bezbedan, a nebo vedro, oni su na karavane kačili sušenu ribu oslikanu biblijskim likovima Isusa Hrista i Presvete Bogorodice. Što je sigurno - sigurno je. Ako malo bolje razmislimo, ovakav vid zaštite uopše nije čudan: slična tradicija se i danas neguje u malo savremenijoj formi, kako u Rusiji, tako i u Srbiji, kačenjem ikonica na retrovizor u automobilu.
Nakon što bi stigli na odredište, čumaci bi uvek pronalazili najbliži hram, kome su u znak zahvalnosti Bogu što im je obezbedio siguran put i vedro nebo, darovali nešto soli (koja je u to vreme bila izuzetno vredna), kao i svoju amajliju. Nažalost, uporedo sa tehnološkim razvojem i korišćenjem železnice, kao jednog od najsigurnijih vidova transporta, polako je nestajala i tradicija oslikavanja ribe, a danas se o njoj zna samo zahvaljujući muzeju u Sankt Peterburgu, koji je sačuvao dve ikone čumaka.
Riba ima veoma značajno mesto u biblijskoj simbolici
Riba se smatra jednim od najstarijih simbola hrišćanske vere, a na grčkom jeziku reč riba (ΙΧΘΥΣ) je nastala kao akronim fraze "Isus Hristos, Sin Božiji, Spasitelj" (Ἰησοῦς Χριστός, Θεοῦ Υἱός, Σωτήρ). Iz tog razloga je riba oduvek imala veoma značajno mesto u biblijskoj simbolici. Na primer, sa samo dve ribe i pet hlebova je, kako se navodi u Jevanđelju, Isus nahranio pet hiljada ljudi, dok su njegovi apostoli Petar, Andrej i Jovan bili poznati i kao vrsni ribolovci.
Još u razdoblju između 2. i 3. veka naše ere, slike ribe sa monogramom ΙΧΘΥΣ (a ponekada i bez njega) su bile korišćene kao vizuelni kod, uz pomoć kog su hrišćani identifikovali "svoje" ljude tokom progona. Sve do 313. godine, sloboda veroispovesti je u Rimskoj imperiji bila zabranjena, a kako bi se međusobno pronašli i povezali, hrišćani su se dosetili da koriste simbol ribe, jer - ribu niko nije zabranio. Kako bi se hrišćani međusobno prepoznavali uz pomoć ribe? Kada bi se, na primer, sreli u putu ili našli na istom mestu među gomilom drugih ljudi, jedan hrišćanin bi štapom (ili nekim drugim predmetom) iscrtao na zemlji jednu polovinu ribe, a zatim sačekao da drugi koji priđe docrta i drugu. Tako celovita riba bila je jasan znak da obojica ispovedaju istu veru, i da se nadalje mogu držati zajedno.
