Magazin
Pametne ptice mogu bolje da podnesu gradsku buku
Tim istraživača je otkrio da pametnije ptice mogu lakše da se adaptiraju na bučno, urbano okruženje. Posmatrali su grupu svraka i kroz analize, reprodukcije zvukova i kognitivne testove su zaključili da inteligencija može biti direktno povezana sa tolerancijom na gradsku životnu sredinu, jer su inteligentije ptice umele da se snađu čak iako je gradska buka bila velika.
Istraživanja iz poslednje dve decenije su pokazala da gradska buka može da bude pravi izazov za životinje: teško im je da komuniciraju, da se razmnožavaju, pronalaze hranu...Ipak, nova studija je pokazala da individualne razlike unutar jedne vrste životinja mogu biti od pomoći za preživljavanje u urbanoj okolini.
U ovoj studiji, koja je sprovedena na Univerzitetu Zapadne Australije u Pertu, istraživači su zaključili da kognitivne sposobnosti mogu da utiču na reakcije koje australijske svrake imaju na gradsku buku. Istu grupu svraka su naučnici posmatrali i proučavali godinama i došli su do zaključka da ptice sa visokom inteligencijom lakše mogu da se snađu u gradovima, prenosi "Sajkolodži tudej (Psychology Today)".
Za početak, pratili su grupu od preko sedamdeset ptica u gradu i beležili su promene u njihovom ponašanju kada bi bili izložene zvukovima koje proizvode ljudi, mašine, vozila... Zatim, puštali su im snimke zvukova upozorenja koje svrake prave kada je opasnost u blizini, pa su u sledećem krugu pustili isti snimak u kombinaciji sa zvukovima aviona. Na kraju, dali su im kognitivni test asocijacija, u kome su morale da povežu boju sa određenom hranom.
Zaključeno je da, kada su bile izložene gradskim zvukovima (kao što su zvukovi saobraćaja, aviona), ptice su bile manje efikasne u traženju zaliha hrane, manje su međusobno komunicirale i češće su bile na oprezu. Naučnici pretpostavljaju da ovakva buka pticama odvlači pažnju ili ih uznemirava, tako da postaju nervozne i svesne okoline, ali su im sposobnosti donošenja odluka i primenjivanja različitih metoda za preživljavanje manje istaknute. Pored toga, glasni zvuci mogu zamaskirati šuškanje insekata u travi ili lišću, tako da im je bilo teže da pronađu hranu.
Zvuk aviona je otežao svrakama da reaguju na upozorenja koja proizvode drugi članovi grupe kada je predator u blizini. Na početku, bez buke aviona, oko trideset sedam odsto ptica je tražilo sklonište kada su čuli znak uzbune, ali kada je u isto vreme simuliran zvuk aviona, samo osam odsto ptica je pokušalo da se zaštiti.
Jedna od autorki studije smatra da ovakvi uslovi nisu povoljni za opstanak životinja. "Ako skupljaju manje materijala za gnezda i hranu, onda neće moći da održavaju snagu i hrane svoje potomke... Ako ne reaguju na vreme kada je u blizini predator, neće uspeti da mu odmaknu."
Ipak, ptice koje su pokazale bolje rezultate na testovima asocijacije su bolje reagovale na zvukove uzbune koji su bili pomešani sa bukom aviona, što sugeriše da pametnije ptice mogu imati bolje sposobnosti preživljavanja u urbanoj sredini. Naučnici su naglasili da je ovo bio prvi put da je kognicija vezana sa veštinama preživljavanja kod životinja koje žive u gradovima.
Istraživači još uvek nisu precizno definisali koji mehanizmi pomažu inteligentijim životinjama da se priviknu na gradsku buku, ali sigurno je da su pametnije ptice opreznije i snalažljive čak i u neprirodnoj sredini, što znači da inteligencija životinja direktno utiče na njihovu adaptibilnost.
