Magazin
Mladi u Evropi su spremni da naprave velike promene u životnom stilu da bi spasili planetu
Prema anketi u kojoj je učestvovalo sedam zemalja Evrope, zaključeno je da su mladi ljudi spremniji od starijih generacija da prave velike promene u načinu života, kao što je izdržavanje male porodice (sa jednim detetom ili bez dece) i odricanje od automobila, da bi umanjili svoj ekološki otisak. Anketa je pokazala i da su mladi veoma zabrinuti i zbog ekonomskog stanja u svetu, koje je povod za mnoge odluke koje donose vezane za porodicu, kupovinu vozila, nekretnina...
U anketi su učestvovali ispitanici iz Engleske, Danske, Francuske, Nemačke, Italije, Španije i Švedske, koji su imali od osamnaest do više od šezdeset pet godina. Pokazalo se da su mladi ljudi, pretežno u kategoriji od dvadeset pet do trideset četiri godine, spremni da naprave određene promene u životu (ili ih već primenjuju) kako bi spasili planetu, ali i doneli finanskijski odgovorne odluke, s obzirom na zabrinutost koju imaju zbog ekonomskog stanja u njihovoj državi/svetu, prenosi "Gardijan".
Ekološki otisci
Šta zapravo znači "ekološki otisak"? Ekološki otisak predstavlja zbir svih "ekoloških usluga" koje ljudi "zahtevaju" od određenog prostora. Podrazumeva biološki produktivne površine potrebne za useve, pašnjake, naseljena područja, ribolovna i šumska područja. Ovde se takođe podrazumeva površina šume koja je potrebna kako bi se apsorbovale emisije ugljendioksida koje okean nije apsorbovao.
Dakle, kada su upitani čega su spremni da se odreknu da bi umanjili globalno zagrevanje, 28 odsto i 30 odsto u prve dve grupe mladih ljudi (18 do 24 godine i 25 do 34 godina) je izjasnilo da su spremni da imaju manje dece nego što bi inače želeli. Neki su čak izjasnili da ne bi uopšte imali decu.
Isti odgovor je dalo oko 19 odsto ljudi u grupama starijih generacija, ali se pretpostavlja da su mnogi od njih već postali roditelji i da verovatno ne planiraju da imaju veliki broj dece u budućnosti. Osim tema vezanih za izdržavanje porodice u kontekstu ekologije, mladi su spremni i na pravljenje određenih promena u životnom stilu.
Pedeset četiri odsto mladih od 18 do 24 godine smatra da nije neophodno da voze automobil, već da bi radije išli pešice, vozili bicikl ili koristi javni prevoz, a 41 odsto bi rado vozilo električni auto.
Automobila bi se odreklo 45 odsto starijih (preko šezdeset pet godina), dok bi oko 21 odsto koristilo električni auto. Isto tako, mlađe generacije su spremne da češće kupuju polovnu odeću, ali smatraju da manje promene u svakodnevnici, kao što je negovanje/sađenje biljaka u domu, nemaju toliki uticaj.
Umesto toga, mladi su više voljni da izbace životinjske proizvode iz ishrane (ili mnogi već primenjuju ovaj režim), nego starije grupe (preko pedeset pet godina). Pored toga, 43 odsto pripadnika u grupi od 18 do 24 godine bi podržalo uvođenje ograničavanja količine konzumiranja životinjskih proizvoda, dok samo oko 25 odsto ljudi koji imaju preko 65 godina podržava ovu ideju.
Ipak, nije postojala velika razlika u brojkama između starosnih grupa kada je u pitanju zabrinutost za budućnost planete i želja za uvođenjem više programa za sađenje drveća i strogih pravila o štednji energije.
Ispitanici iz Italije, Španije i Engleske su pokazali najveću volju za uvođenjem promena u životnom stilu zarad dobrobiti planete, dok se na poslednjem mestu nalazila Nemačka.
Novac
Oko 43 odsto mladih su izjavili da ih trenutna ekonomska situacija u svetu sprečava da se odsele od roditelja. Takođe, zbog briga o finansijama, 56 odsto mladih smatra da neće biti u mogućnosti da kupe kuću/stan a čak 38 odsto veruje da neće moći finansijski da brine o deci.
