Još od malih nogu Ivan Vasiljevič je svom ocu, knezu Vasiliju II Tjomnom, pomagao u poslu, a svaku priliku da ode u vojne pohode koristio je sa zadovoljstvom. Na tim pohodima, mladi Ivan je sakupljao znanja i iskustvo, a kada je dovoljno stasao, otac je odlučio da je vreme da ga stavi na tron.
Stupanje na tron i oslobađanje Rusije od Mongola
Sa samo 12 godina, Ivan je bio imenovan za vojnog poglavara u jednoj bici, a već sa 15 mladom vojskovođi je pošlo za rukom nešto što skoro nikome u istoriji nije - Ivan je izvojevao pobedu protiv Tatara koji su izvršili invaziju na rusku teritoriju. Ubrzo nakon ovog trijumfa, Ivan je imenovan i za vrhovnog poglavara ruske vojske, što je bila titula o kakvoj su mnogi oficiri maštali čitavog života.
Stupivši na presto sa samo 22. godine, knez je oslobodio deo ruske zemlje od najezde Mongola, da bi se nakon toga usredsredio i na uvođenje sistema u zemlji. Ivan III je nastavio da vodi politiku svoga oca, a kao glavni cilj isticala se konsolidacija Ruske države. Za jako kratko vreme, Veliki knez je uspeo da Moskvi pripoji nekoliko kneževina: Jaroslavsku, Dmitrovsku, Rostovsku, Tversku i Belozersku, kao i deo Rjazanske, Novgorodske i Brjanske zemlje.
Ivan III je bio poznat i kao veliki borac protiv opozicije, pa su se za vreme njegove vlasti u Moskvi pojavile i prve naredbe koje su služile za regulaciju pojedinih segmenata upravljanja državom. Između ostalog, uvedena je i zabrana razmene seljaka među dvorovima i vladarima više od jednom godišnje.
Reforma pravosuđa i prvi zakonik
Objedinjavanje ranije rasute ruske zemlje u jedinstvenu državu zahtevalo je i reformu pravosuđa i razvoj unificiranog zakonodavnog sistema. Kako, po njegovom mišljenju, u zemlji nije postojao niko ko bi mogao bolje da odgovori na taj zadatak, Ivan III je uzeo stvar u svoje ruke.
Za samo nekoliko godina, on je sačinio i objavio jedinstveni zakonodavni kodeks, Sudebnik, u kome su bile sadržane sve pravne norme i sva važna dokumenta, poput Ruske Pravde, Ustavne povelje, Sudske povelje i drugih naredbi moskovskih knezova. U usaglašavanju zakonodavnog kodeksa Rusije učestvovali su, pored Ivana III, i njegovi sinovi i članovi Bojarske dume.
Izgradnja hramova i postavljanje temelja novog Kremlja
Osim na pravosuđe, Ivan III je za vreme vladavine akcenat stavio i na izgradnju hramova, razvoj zanata i renesansu umetnosti, a za vreme njegove vladavine u Moskvi su izgrađeni Uspenski i Blagoveščenski hram i još 25 crkava. Zahvaljujući njemu, a uz pomoć vrsnih italijanskih arhitekata Aleviza Novog i Aristotela Fioravantija, postavljeni su i temelji novog Kremlja i Granovite palate.
Pored toga, pojavljivanje dvoglavog orla kao državnog simbola Moskovske države na jednoj od povelja, za Ivana III je bio sinonim jednakosti rangova rimskih imperatora i moskovskih knezova. Poseban značaj je ovakva jednakost za Ivana III imala iz porodičnih razloga: on je bio u braku sa vizantijskom princezom Sofijom Paleolog, zbog čega se smatrao naslednikom Istočnog rimskog carstva.
Zbog bolesti Ivan III se okrenuo religiji
Na leto 1503. godine, Ivan III se jako razboleo, a ubrzo i oslepeo na jedno oko. Ostavivši sav posao po strani, veliki knez se posvetio veri i krenuo da obilazi manastire širom zemlje. Nakon dve godine, 27. oktobra 1505. godine, veliki moskovski knez i Gospodar cele Rusije, Ivan Veliki, napustio je svet, nakon čega je sahranjen u Arhangelskom hramu Moskovskog Kremlja.