Magazin
Kako zimsko računanje vremena utiče na naše zdravlje
Svake godine, u 2 sata ujutru poslednje nedelje u oktobru, satovi se pomeraju unazad što označava početak kraćih dana. Iako mnogima znači da provedemo dodatni sat u krevetu, pitanje je da li ovo pomeranje časovnika izaziva zdravstvene probleme? Istraživanja kažu da ova promena može da utiče na kardiovaskularne bolesti i pojačava simptome depresije. Bez obzira što ima "mane", zimsko računanje vremena je korisnije za celokupni organizam u odnosu na letnje pomeranje sata, tvrde naučnici.
Kao što je poznato na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru i tada se kazaljka sa tri sata pomeri na dva sata. Pametni telefoni i uređaji, to urade automaski, na nama je samo da navijemo ručni ili zidni časovnik.
Zimska promena vremena dobro dođe, jer imamo mogućnost da spavamo malo duže. Ipak, ovo navijanje sata remeti prirodne cikluse sna u telu, što utiče na ljudski organizam.
Kako promena sata utiče na fizičko zdravlje
Ljudski mozak ima biološki sat koji je poznat i kao cirkadijalni ritam i koji radi u ciklusu od 24 sata, ističu iz klinike Mejo. Bez obzira da li dobijemo ili gubimo sat vremena od sna, to uzrokuje poremećaj ciklusa spavanja i nekim ljudima može biti teško da se prilagode ovim novinama. Poremećen san takođe potencijalno može dovesti do većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti, piše Indipendent Jukej. Istraživanja su takođe pokazala porast saobraćajnih nezgoda u hladnijim mesecima jer se vozači prilagođavaju promeni vremena.
Kako promena sata utiče na mentalno zdravlje
Kada se satovi vrate u jesen, ujutru dobijamo dodatni sat dnevnog svetla - međutim, to traje samo nekoliko nedelja pre nego što se dani skrate i izlazak sunca postaje sve kasniji.
Povećan broj sati u mraku može dovesti do lošeg raspoloženja i depresije kod nekih ljudi, kao i umora, bolova u mišićima i oslabljenih kostiju zbog nedostatka vitamina D. Moguće je da ljudi doživaljavaju sezonski afektivni poremećaj, poznat kao sezonska depresija koju prati loše raspoloženje, gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti, razdražljivost, osećanje očaja i spavanje duže od normalnog.
Zimsko računanje je ipak korisnije od lenjeg
Iako zimsko računanje ima "mene", naučnici smatraju da je korisnije za naše zdravlje u odnosu na letnje.
"Sa stanovišta hronobiologije, zimsko vreme je blagotvornije jer je u skladu sa ciklusima svetlosti i tame", objašnjava Marija Anheles Rol de Lama, profesorka fiziologije. Neke studije pokazuju da, kako se povećava svetlost i slobodno vreme, tako se povećavaju i štetna ponašanja kao što su konzumiranje alkohola ili duvana. "Sa striktno hronološke tačke gledišta, zimsko vreme je pogodnije. Dobijamo više svetla tokom nastave i radnog vremena, što pomaže koncentraciji, a noću je više tame, što nam pomaže da zaspimo".
Još uvek ništa od jedinstvenog računanja vremena
Iz Evropske unije je pre nekoliko godina bilo najave da će se ukinuti letnje i zimsko računanje vremena i usvojiti jedinstveno, ali se do sada to nije dogodilo. U Srbiji je letnje računanje vremena prvi put je evidentirano 27. marta 1983, a od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra. Kasnije je donet zakon kojim je računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
