Drugo dete ima veće šanse da bude problematično, tvrde naučnici
Odrastanje uz mlađu braću i sestre ima i svoje prednosti - uvek imate nekoga sa kime ćete podeliti najskrovitije tajne, ko će vas podržati i shvatati ozbiljno čak i kada to možda drugi tako ne vide. Ali, biti (naj)starije dete u porodici može biti jednako izazovno - najčešće ste za sve krivi, mlađa braća i sestre vam uzimaju stvari i okupiraju sobu, a neretko i pokušavaju da uđu u vaš krug prijatelja. Osim toga, mlađa deca u porodici mogu biti i dosta problematičniji od starije, a zbog čega - objasnili su naučnici.
Mlađa deca su problematičnija i sklonija maloletničkoj delinkvenciji
Do podatka da su drugorođena deca problematičnija od svoje starije braće i sestara, naučnici su došli analiziranjem oblika ponašanja koje su deca pokazivala prilikom odrastanja, ali i u kasnijoj dobi. Međutim, ta tendencija nije ista kod oba pola, već su predispozicije za razvoj neadekvatnih oblika ponašanja su prisutnije kod dečaka, nego kod devojčica.
Tendencija ka praktikovanju problematičnog ponašanja često ne nestaje ni nakon izlaska iz adolescentskog perioda, već se nastavlja, a neretko i progresira. Tako su drugorođena deca u odraslom uzrastu sklonija i dobijanju disciplinskih mera (ukora i isključenja) tokom obrazovanja, kršenju zakona, pa čak i dobijanju zatvorske kazne.
Drugorođenoj deci nisu uzor roditelji, već braće i sestre
Ali, da li su za ovakve rezultate kriva sama deca, ili postoje drugi razlozi? Kako je otkriveno, razlog za postojanje predispozicija ka problematičnom ponašanju drugorođene dece leži u zameni njihovih uzora, a konkretno u tome što su kao "zvezde vodilje" imali prvenstveno svoju stariju braću i sestre, pa tek onda roditelje i druge odrasle članove porodice.
"Prvorođenoj deci su uzor odrasli. Deci koja su rođena kasnije, uzor postaju njihova nešto starija braća i sestre, pa tek onda roditelji", objasnio je Džozef Dojl, koji je bio uključen u istraživanje.
Osim toga što uzor vide u nešto starijoj braći i sestrama, drugorođena deca su češće odvojena od njihovih majki i "prepuštena" dadiljama ili vaspitačicama u vrtićima i predškolskim ustanovama. Ovakvo odrastanje umnogome utiče na njihov razvoj i formiranje sistema vrednosti, te su u adolescentskom i odraslom dobu oni za čak 25 do 40 posto skloniji devijantnom ponašanju.
