Vest da je Mona Liza bolovala od alopecije stigla je skoro od ruskih dermatologa, koji su u sklopu multimedijalne izložbe predstavili i portrete poznatih slikara na kojima su kod glavnih likova primetna neka oboljenja.
Od čega su sve heroji i heroine sa slikarskih platna čuvenih umetnika bolovali i kako su naučnici to dijagnostikovali?
Da Vinčijeva "Mona Liza" je imala alopeciju
Na izložbi "Iz veka u vek" ustanovljeno je da je Đokonda bolovala od alopecije - patološkog opadanja kose. Ova bolest je povezana sa povredom folikula dlake, a ukoliko se na vreme ne otkrije i ne započne sa njenim lečenjem, može doći i do potpunog gubitka kose. Na Mona Lizinom licu na postojanje alopecije ukazuju odsustvo obrva i trepavica.
Inače, alopecija nije jedino od čega Đokonda boluje - poznavaoci umetnosti, ali i naučnici su nekoliko puta isticali da na njenoj desnoj nadlanici postoji čudna čvoruga koja veoma podseća na lipom. Takođe, pojedini sumnjaju da je da Vinčijeva heroina imala i ksanteplazmu pored levog oka, koja nastaje kada se holesterol nataloži na koži.
Girlandajov "Starac sa unukom" je bolovao od rinofime
Jedno od najpoznatijih remek-dela čuvenog italijanskog slikara epohe rane renesanse, Domenika Girlandaja, na kojoj su prikazani starac i njegov unuk krije veoma retku dijagnozu. U pitanju je rinofima - kožno oboljenje čiji je okidač rozacea, a koje se manifestuje pojavljivanjem velikih krvga po nosu, koje mogu dovesti čak do otežanog disanja.
Osim toga, kod starca je primećena i nekakva izraslina na desnoj slepoočnici, ali se njeno poreklo, kao i tačna dijagnoza, ne mogu uraditi bez dermaskopije. Naučnici mogu samo da nagađaju da je u pitanju mladež ili masno tkivo.
Rembrantov "Kralj Ozija" je imao lepru
Lepra se niz godina smatrala Božijom kaznom za grehe ovozemaljske, a sve koji su od nje oboleli su "sahranjivali" još za života: izolovali su ih, stavljali im zvonce kako bi se čulo kada se približavaju i slično. Sa leprom je navodno živeo i biblijski car Ozija, a prema legendi, njega je ova pošast "napala" jer je bez dozvole i pomoći sveštenstva odlučio da sprovede bogosluženje.
Rembrant je veoma realistično prikazao lice starca prektiveno tamnim mrljama i sasušenom kožom - upravo su ovo bile dve najkarakterističnije odlike bolesti. Sve do epidemije kuge, lepra je važila za najstrašniju infekciju u Evropi, a u vreme kada je umetnik slikao Cara Oziju, 1635. godine nalazeći se u Amsterdamu, bolest je bujala i kosila sve pred sobom.
Rubensova žena na slici "Slamnati šešir" je imala probleme sa štitnom žlezdom
Pretpostavlja se da je Rubens sliku žene sa slamnatim šeširom naslikao kao svadbeni poklon Suzani Fourmen, ćerki svog bliskog prijatelja, s obzirom da je na kažiprstu njene desne ruke veoma uočljiv verenički prsten. Dama sa platna je i jako lepo i bogato obučena, a čitav "autfit" krasi i crni šešir sa perjem (slika je pogrešno nazvana jer je došlo do zabune u komunikaciji, budući da na francuskom termini zvuče slično).
Ali, vešto oko naučnika koji su posmatrali ovo delo uočilo je promene na njenom vratu, koje jasno ukazuju da je mlada dama imala probleme sa štitnom žlezdom. Budući da se na slici mogu primetiti i izrazito raširene oči heroine, pretpostavlja se da je u pitanju bila Grejvs-Bazedovljeva bolest, u čijoj se osnovi nalazi specifičan i veoma redak poremećaj funkcije tiroidne žlezde.
Karavađov "Bolesni Bahus" je bolovao od malarije
U liku boga vina umetnik je predstavio samog sebe nakon što je preboleo tešku bolest i vratio se umetnosti i slikarstvu. To je bio i njegov prvi autoportret koji je naslikan uz pomoć ogledala. Po svemu sudeći, Karavađo je imao malariju, a naučnici su to zaključili na osnovu žutog tona kože i beonjača, koji jasno ukazuju na probleme sa jetrom.
Takođe, ustanovljeno je i da je Bahus bio malokrvan i sklon hiperpigmentacijama na koži, a smatra se da ga je malarija zamalo ubila, premda je punih šest meseci proveo u bolnici na lečenju.