Poznato je da se japanski roditelji često ponašaju drugačije u odnosu na tate i mame u drugim zemljama odgajajući zdravu i srećnu decu. Trude se da im deca budu što nezavisnija i ne učestvuju u rešavanju domaćih zadataka.
Takođe, imaju poseban pristup prema jelu i uspevaju da decu "nagovore" da aktivno učestvuju u svemu što je vezano za jelo. U slučaju Japanaca, hrana nije samo jelo, nego se o njoj priča, komentariše, uči i to još od malih nogu. Drže se pravila da svaki obrok jedu zajedno za stolom, a dete je uključeno u pripremu hrane.
"Šokuiku" od malih nogu
Japanski lekari često savetuju roditelje da se pridržavaju dobro izbalansiranih obroka koji se zove "ičidžu-sansai" (ichijū-sansai). To podrazumeva da obrok čine pirinač i miso supa, zatim meso i dva priloga od povrća za bitne vitamine, minerale i vlakna. Kada malo porastu i počinju da uče i o zdravim navikama - u školama beru povrće za ručak, posećuju farme koje proizvode povrće, ribu i drugu hranu, piše "Si-En-Bi-Si" .
Kutije za hranu bitan deo kulture obedovanja
Preko 95 odsto japanskih osnovnih i srednjih škola imaju sistem školskih obroka koje planiraju nutricionisti, dok učenici aktivno učestvuju u procesu posluživanja ručka. Obroci su servirani u paketima za užinu ili ručak i smatra se da ove "kutije za ručak" igraju važnu ulogu u promovisanju "šokuika". Sa decom se razgovara i diskutuje o sadržaju kutije i komentariše se hrana.
"Vaspitačica u vrtiću moje ćerke razgovara sa decom o tome šta se nalazi u njihovim kutijama. To čini vreme ručka prijatnijim, a mogu i da izraze nesviđanje prema određenoj hrani kada je pronađu u kutijama svojih prijatelja", kaže mama Joko Tamura.
Odlučivanje za ovakvu ishranu umesto brze hrane takođe omogućava deci da dobiju porcije sezonskog povrća i voća i da se izbegava hrane sa visokim sadržajem masti i aditiva u hrani. Takođe, obroci se najčešće prave od lokalnih i svežih sastojaka.
Voda ili čaj umesto gaziranih pića
Još kada su jako mali, sa decom se razgovara da gazirani i zaslađeni sokovi nisu dobar izbor. Iako Japanci ne ograničavaju deci pristup voćnim sokovima, ipak smatraju da je zdravije da piju vodu ili čaj. U ovaj zemlji je popularan čaj od ječma koji je bogat mineralima, pa ga često daju decu. Primena "šokuiku" kod kuće je dobra i vidna je prilikom pravljenja smutija sa svežim voćem i jogurtom. Za to vreme roditelji razgovaraju sa decom o voću a gde ono raste i ovaj vid komunikacije pomaže deci da prihvate zdravije navike.