Pitanje dugovečnosti je u današnje vreme posebno aktuelno, i dok se multimilijarderi utrkuju ko će osmisliti originalniji pristup starenju i otkriti eliksir života i mladosti, običnim ljudima ne preostaje ništa drugo, nego da žive život najbolje što umeju, uživajući u svakom trenutku. Ali, doktoru Polu Sevidžu, specijalizovanom za postizanje dugovečnosti, nije bilo dovoljno da samo uživa u životu, ne znajući šta ga čeka, pa je odlučio da svo svoje znanje objedini u test od 38 pitanja, koji bi potencijalno odredio koliko još vremena ima na Zemlji. Iako može zvučati (pomalo) neozbiljno, ovakav test je baziran na nizu pitanja medicinske prirode, koje algoritam zatim analizira i pretvara u godine života.
"Moj deda je uvek govorio: 'Ako ne pogledaš, nećeš ni videti, a ako ne izmeriš, ne možeš ni da popraviš', zato sam i dizajnirao alat koji je dostupan svima", rekao je Pol Sevidž u intervjuu za Dejli Mejl.
38 pitanja na testu daju odgovor na najvažnije životno pitanje
Za početak, potrebno je uneti osnovne podatke o sebi - godine starosti, visinu, telesnu masu. Zatim sledi niz pitanja koji se odnose na način i kvalitet života u svim njegovim sferama, a pitanja obuhvataju, kako informacije o nama, tako i o našim krvnim srodnicima, budući da se pojedine bolesti prenose sa kolena na koleno.
Na osnovu kojih podataka algoritam "računa" koliko ćemo dugo živeti?
- količini voća i povrća koje pojedemo tokom dana, unetih kalorija, kao i o razmaku između obroka
- da li u ishrani koristimo maslinovo ulje i kakav nam je nivo holesterola u krvi
- koliko često čitamo i imamo fizičku aktivnost
- da li imamo socijalne interakcije tokom dana, nedelje ili meseca
- koliko sati zdravog sna imamo tokom noći i da li hrčemo dok spavamo
- na koji način reagujemo na stres i da li imamo naviku da brinemo čak iako za tim nema potrebe
- koliko smo saobraćajnih nezdgoda imali u protekle tri godine i da li vezujemo pojas tokom vožnje
- koliko često konzumiramo alkohol i kada ga konzumiramo da li smo skloni opijanju
- da li konzumiramo duvanske proizvode ili opijate
- kakav seksualni život vodimo
- da li smo stalno premoreni i skloni bolestima
- koliko često posećujemo doktora, da li uzimamo vitamine i da li smo vakcinisani
- kakav nam je krvni pritisak i nivo hemoglobina
- da li u porodičnoj anamnezi imamo slučajeve srčanog udara, raka ili demencije
Na osnovu naših odgovora na navedena pitanja, algoritam "izračuna" koja je potencijalna dužina našeg života, uzimajući u obzir navike, zdravstveno stanje i istoriju bolesti u porodici. Rezultat koji se prikaže na ekranu označava broj godina koji ćemo doživeti.
Rezultati ispod proseka bi trebalo da nas podstaknu da više vodimo računa o zdravlju
Iako i sam kreator ovog testa naglašavam da rezultati ne mogu garantovati dužinu životnog veka, oni svakako mogu podstaći na razmišljanje, naročito kada se nađu ispod prosečnih vrednosti. Kako pokazuju statistički podaci, prosečan životni vek muškaraca u Velikoj Britaniji, kao predstavnici evropskog kontinenta, iznosi 79 godina, dok je u SAD taj podatak za jači pol 73. Žene prosečno žive nešto duže - u Velikoj Britaniji 83 godine, a u SAD 79.
"Dizanirao sam test dugovečnosti tako da on inspiriše ljude da procene uticaj svog okruženja, načina života i porodične anamneze na njihovu dugovečnost", naveo je doktor Sevidž.