Nakon smrti Ivana Groznog krajem 16. veka, Rusijom je vladao njegov sin, zakonski naslednik Fjodor, za koga su mnogi govorili da nije sposoban da donosi ispravne odluke. Zato mu je, posebno u političkim pitanjima, od velike pomoći bio lični savetnik, Boris Godunov. Ipak, iako se činilo da je Godunov svojoj zemlji želeo samo najbolje, njegova dela su pokazale sasvim drugu stranu medalje. Baš u vreme najvećih političkih prevrata niotkuda se pojavio izvesni Dimitrije, koji je tvrdio da je upravo on naslednik Ivana Groznog.
Da li je uopšte postojao pravi Dimitrije
Jedini živi naslednik dinastije Rjurikoviča u to vreme bio je mladi carević Dimitrije, koji je sa svojom majkom i njenom moćnom porodicom proteran u Uglič, mesto koje se danas često navodi i kao mesto u kome je počelo Smutno vreme. Međutim, carević sa samo 8 navršenih godina iznenada umire pod veoma nejasnim okolnostima - od uboda u vrat. Prema zvaničnoj verziji, smrt se dogodila usled epileptičnog napada tokom igre "svajka" u kojoj se nož baca na zemlju. Ipak, narod je više verovao da iza tragičnog događaja stoji upravo Boris Godunov, koji je u ubistvu jedinog zakonskog naslednika video svoju šansu da dođe na vlast.
Alarmantna politička situacija, ekonomska kriza i glad
Lažni Dimitrije verovatno ne bi imao toliko uspeha da politička situacija u to vreme u Rusiji nije bila alarmantna - uporedo sa dolaskom Fjodora na tron, elita se između sebe nadmetala za prevlast. Sukobi su iz godine u godinu bivali sve veći, a njihova kulminacija je usledila nakon Fjodorove smrti 1589. godine. Tada je za novog cara izabran Boris Godunov, koji je uživao i veliko poštovanje i naklonost glasača. Ubrzo nakon proglašenja novog cara, Rusija se suočila sa velikom ekonomskom i društvenom krizom, kao i glađu koju je narod tumačio kao kaznu Božiju za grehe Borisa Godunova. I upravo je ovde "carević" video svoju priliku.
Lažni Dimitrije je video priliku koja se ne propušta
Glasine da je carević Dimitrije nekim čudom ipak preživeo počele su da se šire i pre nego što se zapravo pojavio, a dodatno su ih podgrevale i nade naroda da će njihovoj patnji konačno doći kraj onog trenutka kada se Godunov svrgne sa trona. Prvo putovanje Lažnog Dimitrija izvan teritorije Rusije bilo u Poljsku, gde se i odigralo upoznavanje sa lokalnim plemićem Adamom Višnjeveckim, koje je za njega bilo sudbonosno. Naime, upravo je Višnjevecki, sav ponosan što je upoznao ruskog "carevića" brže bolje pohrlio da novog prijatelja predstavi tadašnjem kralju svoje zemlje, Sigmundu III.
Saznavši za nezgodnu situaciju u kojoj se "prestolonaslednik" nalazi, a konkretno, da on nije mogao da dođe na tron jer je na njemu već Godunov, poljski vladar je odlučio da mu pomogne. Naravno, ovakva usluga je koštala - poljski kralj je zauzvrat tražio, ni manje ni više, nego deo ruske zemlje na poklon. Uz zemlju, "carević" je čak obećao i da će se oženiti Marinom Mnišek, ćerkom vojnog komandanta Poljske. Sigmundu se ponuda veoma dopala, pa je Lažnom Dimitriju dao vojsku i kozake koji su mu pomogli da izvrši invaziju na Rusiju.
Lažni Dimitrije preuzima ruski presto
Baš u vreme kada se carska vojska borila protiv "prestolonaslednikovih" trupa, umire Godunov. Narod je, ma koliko to bizarno zvučalo, ovu vest dočekao sa radošću, jer je ona značila samo jedno: dolazak na tron novog vladara, carevića Dimitrija. Besan na pokojnog Godunova zbog svih loših političkih odluka koje su zemlju dovele do propasti, narod je rešio da učini sve što je u njegovoj moći da niko iz porodice Godunov više nikada ne nađe na vlast. Sa tim ciljem je organizovana i hajka na njegove naslednike i članove porodice, nakon čega su svi do jednog ubijeni.
Tako je 1605. godine Lažni Dimitrije ušao u Moskovski Kremlj uz svečanu priredbu i tradicionalno oglašavanje crkvenim zvonima, nakon čega je organizovano i njegovo krunisanje.
U laži su kratke noge
Novi car voleo je da pojede i da priređuje bučne pirove za dvorjane. Međutim, mnoge su nervirale novotarije koje je doneo. Lažni car Dimitrije je uveo kod sebe muziku za vreme ručka, pevanje, nije poštovao tradicije - nije se molio pre jela, nije prao ruke posle jela. Još više negodovanja je izazvalo to što je naredio da se za stolom služi teletina, koju Rusi nisu jeli, smatrajući je zabranjenom, grešnom hranom.
Početak kraja Lažnog cara Dimitrija bila je njegova raskošna svadba sa Marinom Mnišek. Nevesta nije skrivala svoje nezadovoljstvo lokalnim običajima, žalila se i da joj se ne dopada moskovska hrana. Car je služio bojare poljskim jelima, a ruski kuvari nisu propustili da o tome ispričaju narodu. Moskovljani su sve više počinjali da sumnjaju da njihov car nije pravoslavni Rus, već Poljak.
Sreća samoproklamovanog vladara nije dugo trajala - ubrzo su Rusijom sve više počele da se šire glasine da iza lika, sada već cara Dimitrija, stoji monah po imenu Grigorije Otrepjev i da je sve što se dešavalo u proteklih nekoliko godina bila samo farsa. Glasine je potvrdila i njegova majka, nakon čega je on ubijen od strane bojara Vasilija Šujskog.