Magazin
Pet čuvenih mačaka "naučnica" koje su ostavile neizbrisiv trag u istoriji
Mačke važe za veoma nežne, a ipak izrazito svojevoljne ljubimce, koji svoje živote žive okružene ljubavlju i pažnjom vlasnika. Međutim, postoje i mačke koje su svoj život posvetile nauci i doprinele njenom razvoju toliko, da im se mogu pisati hvalospevi.
Na svetu živi oko 400 miliona mačaka i većina njih su kućni ljubimci. One nisu samo voljena, već i veoma korisna bića - još u drevna vremena su ljudi počeli da ih pripitomljavaju, kako bi im pomogli da se bore sa glodarima.
Danas mačke imaju malo drugačiju funkciju i retko ko ih uzima kako bi lovile miševe, ali to ne znači da su danas manje korisne. Štaviše, ovih pet izuzetnih "krznenih naučnika" je svoj život posvetilo upravo akademskom radu.
Mačka-kosmonaut Feliset
Feliset je prva i jedina mačka u kosmosu, a ova francuska krznena dama se sa Zemlje otisnula u njenu orbitu davne 1963. godine. Ideja da mačku pošalje u kosmos je potekla od jednog francuskog naučnika, a sve zbog toga što je kod ovih krznenih ljubimaca veoma razvijen vestibularni aparat, koji je odgovoran za održavanje ravnoteže. Baš zbog toga su mace toliko graciozne u svom hodu, pa čak i padu - one se uvek dočekaju na noge, za razliku od drugih životinja.
Naučnicima je bilo zanimljivo da istraže kako se njihov centar za ravnotežu "ponaša" u bestežinskom stanju, pa su je, nakon posebnih obuka, smestili u specijalan skafander i poslali u kosmos. Sa kosmodroma Hamagir u Alžiru, Feliset se lansirala u svemir i sa visine od 157 kilometara vratila na Zemlju uz pomoć padobrana. Nažalost, njena sudbina nakon povratka nije bila svetla - bez obzira na uspešan let, mačka je bila podvrgnuta nizu ispitivanja, tokom jednog od kojih je morala biti uspavana.
Bionički mačor Oskar
Ovaj mačak iz Velike Britanije je imao tešku, ali veoma interesantnu sudbinu.Oskar je bio star dve godine, a u jednom nesrećnom slučaju je izgubio obe zadnje šape. U bilo kojoj drugoj situaciji, to bi verovatno značilo da on više nikada neće potrčati, ali spletom okolnosti (ovoga puta, srećnih), već za 8 meseci je ovaj mačak ponovo živeo život punim plućima.
O njemu se pobrinuo veterinar specijalizovan za ortopediju i neurohirurgiju, Neol Ficpatrik, koji je na njemu sproveo prvu operaciju na svetu implantacije bioničkih proteza. Nakon samo par meseci rehabilitacije, Oskar je ponovo prohodao i čak počeo da trči. Njegova vlasnica Kejt Alan je o ovom krznenom heroju napisala čak i knjigu, a mačak je prošle godine proslavio 15. rođendan.
SiSi - prva klonirana mačka
Početkom dvehiljaditih godina veterinari sa jednog teksaškog koledža sproveli su eksperiment kloniranja mačke, nakon kojeg je usledilo i rođenje SiSi - prve mačke-klona na svetu. Zanimljiv, naročito za to vreme, projekat finansirala je kompanija Dženetik Sejvings end Kloun, koja je planirala da u budućnosti svoj biznis bazira upravo na tome.
Međutim, kloniranje nije bilo baš uspešno, iako je SiSi rođena potpuno zdrava - ona nije nimalo ličila na "originalnu" mačku, trobojku Dugu, čiji su geni korišćeni za kloniranje. Kako je kompaniju prvenstveno zanimao izgled mačaka, a ne idealne genetičke performanse, projekat je obustavljen nakon prvog pokušaja. Naučnici su ovakvu estetsku razliku objasnili time da se boja krzna mačaka formira već u utrobi majke i da se ona ne može sa stoprocentnom sigurnošću odrediti genetski. SiSi je svoj život nastavila da živi kao obična mačka, a dobila je čak i svoje potomstvo.
Svetleći mačor Mister Grin Džins
Svaki vlasnik mačke se bar jednom susreo sa ovom zanimljivom pojavom: ako svog ljubimca posmatra u mraku, može se primetiti da njegove oči imaju drečavo zeleni odsjaj zbog kojeg na trenutak izgledaju zastrašujuće i vanzemaljski. Ali, to nije sve! Mačke su sposobne i na mnogo "vanzemaljskije" stvari od te: ponekad one mogu cele sijati u mraku, kao svici ili meduze!
Početkom 2008. godine, naučnici su radi eksperimenta napravili prvog svetlećeg mačora koga su nazvali Mister Grin Džins. Tokom dana, on je bio običan mačak narandžaste boje, ali kada bi pao mrak i u njega neko uperio ultraljubičasto svetlo, njegove oči, desni, pa čak i jezik bi emitovali drečavo zelenu svetlost.
Šredingerova mačka
Šredingerova mačka je misaoni eksperiment, uobičajeno opisan kao paradoks, koji je osmislio austrijski fizičar Ervin Šredinger 1935. godine. U ovom eksperimentu se predstavlja da mačka može biti i živa i mrtva, u zavisnosti od prethodnih nasumičnih događaja. Iako je prvobitni "eksperiment" bio imaginaran, slični principi su bili istraživani i korišćeni u praktičnoj primeni.
"Moguće je čak postaviti i smešne slučajeve. Mačku zatvorimo u čeličnu komoru, zajedno sa odgovarajućim uređajem: u Gajgerovom brojaču se nalazi malo radioaktivne supstance, toliko malo da se u toku jednog sata atom može dovesti do raspadanja, ali sa jednakom mogućnošću i da se to ne desi; u slučaju da se to desi, cev Gajgerovog brojača se prazni i kroz relej otpušta čekić koji razbija malu bočicu cijanovodonične kiseline. Ako se ovaj sistem prepusti samom sebi na jedan sat, moglo bi se reći da je mačka još živa ukoliko u međuvremenu nije došlo do raspada niti jednog atoma", objasnio je Šredinger.
Parametri eksperimenta su postavljeni tako da je verovatnoća da će mačka izgubiti život tačno 50 posto, te se može reći i da je Šredingerova mačka polu živa, polu mrtva. Iako zvuči apsurdno, uz pomoć ove metafore je naučnik opisao fizički smisao talasne funkcije.
