Popodnevni dremež, umesto da nas osveži i "resetuje", ponekad može izazvati kontra efekte. Iako mnogi ljudi smatraju da će kratko spavanje tokom dana pružiti dodatnu energiju, često se umesto toga probude osećajući se grogi i neraspoloženo. Osećaji frustracije, neraspoloženja, vrtoglavice, nas onemogućavaju da produktivno nastavimo dan. Gde smo pogrešili i zašto nismo uspeli "pravilno" da se naspavamo?
Ovaj fenomen, poznat kao "sleep inertia" ili "inercije spavanja", događa se kada se osoba probudi iz dubokog sna ili REM faze sna, često nakon spavanja dužeg od 20,30 minuta. Tokom ovog perioda, telo se prilagođava budnom stanju, a prelazak iz dubokog sna u budnost može uzrokovati osećaj pospanosti, konfuzije i nedostatka koordinacije.
Stručnjaci za spavanje i psiholozi su za portal "Basl (Bustle)" objasnili da postoji velika verovatnoća da ćemo biti neraspoloženi posle dremke ako spavamo više od trideset minuta. Kada pređemo ovu granicu, postoji velika šansa da će doći do inercije spavanja. "To je onaj neprijatan osećaj dezorijentacije nakon buđenja, pogotovo ako smo predugo spavali," objašnjava dr Šelbi Haris, psiholog i stručnjak za spavanje.
Kada zaspimo, naše telo prolazi kroz nekoliko faza sna a ceo ciklus traje oko 90 minuta. Nakon budnog stanja, prva faza traje oko 7 minuta, kada počinjemo da tonemo u san.
Druga faza sna je malo čvršća i traje oko od 10 do 25 minuta, u trećoj padamo u još dublji san, što traje od 20 do 40 minuta. Na kraju, dolazi REM faza, kada se oči brzo pomeraju, disanje se ubrzava, pritisak nam je povišen... Upravo nam je tada veoma teško da se probudimo i ako san prekinemo naglo u jednoj od poslednje dve faze, verovatno će doći do inercije spavanja.
Iako postoje brojni drugi razlozi za osećaj umora nakon spavanja (insomnija, zdravstveni problemi), "loša" dremka sigurno nije od pomoći. Zbog toga je najbolje da dnevni odmor traje od 10 do 30 minuta, kako bismo izbegli najdublje faze sna, ali ujedno odmorili telo i um.
Ako preporučen broj minuta zvuči isuviše kratko ili kao nedovoljno vremena da se opustimo, onda je preporučljivo da odspavamo puna dva sata, kako bi nam telo prošlo sve faze bez ometanja. Tada ćemo umanjiti šanse od "mamurluka" nakon dremanja.
Odmah posle buđenja, dobro je da se izložimo jakom svetlu, pogotovo ako je pao mrak, kako ne bismo ostali "polu-svesni" nakon dremanja. Na kraju, ako zaista nije moguće da sebi odredimo savršeno vreme trajanja dremke, a popodnevni umor nas svakodnevno usporava, onda bi trebalo da obratimo pažnju na raspored spavanja, ishranu ili na potencijalne zdravstvene probleme koji mogu remetiti san.