Šta rade treneri intuicije
Bez obzira da li vam lajkoučevi idu na živce ili se kunete u njih, jedno je sigurno - njihova pojava je sveprisutna i nema nameru da se zaustavi. Treneri za intuciju nisu baš novo zanimanje u svetu, ali jeste profesija koja je uzela maha. Popularisale su ga holivudske zvezde pa ta vrsta lajfkoučeva polako zalazi u mnoge živote.
Rodonačelnica "praktične intuicije" je pisac Laura Dej. Svoju kovanicu "praktična intuicija" definiše "kao nešto što svi imamo i da smo rođeni sa tim". Naravno, ona nam pomaže da predosećaje pravilno iskoristimo u donošenju odluka i to navodno za 15 hiljada dolara. Za mnoge, ova "sitnica" od više hiljada evra bode oči, te ovaj rad uzimaju sa rezerom.
Kako ne znamo kako ovaj proces izleda, možemo samo da zamišljamo kako intuitivni trener objašnjava svom klijentu, na primer Demi Mur, da zažmuri i savetuje je da probleme reši unutrašnjim predosećajem. Ovo nam može delovati čudno, ali Laura kaže da dobro zna da koristi svoje supermoći: "Ne možete da sedite do mene, a da vas ne pročitam. Ne možete mi pobeći", smeška se.
Njena teorija se zasniva na korišćenju urođenih intuitivnih sposobnosti i zahvaljujući njima navodno možemo da napravimo duboke promene u svojim životima: "Samo imam osećaj za pravu stvar", ističe Laura.
Šta rade intuitivni životni treneri
Lajfkouč industrija se sastoji od mnogo različitih pristupa i metodologija. Treneri za intuiciju imaju raznovrsne metode, ali je jedno zajedničko - u fokusu "istraživanja" je intuicija. Kroz seanse ili časove, ovi treneri teže da "otključaju" klijentovu sposobnost da pristupi sopstvenoj intuiciji. Da mu pomogne da je razvije i iskoristi iintuciju, svoj unutrašnji sklop znanja, iskustva i instinkta koji utiče na donošenje odluka i rešavanje problema, kako bi pomogao da se utvrdi šta zaista želi u životu i kako to da dobije.
Takođe, tvrde da pomažu da se prepoznaju misli, ponašanja i uverenja koja klijenta sprečavaju da postigne ono što zaista želi.
Sad kad smo saznali šta i kako rade i ko sve njihove usluge koristi, postavlja se pitanje da li zaista ovako nešto možemo da primenimo i u Srbiji? Ako nekom pomažu lajfkoučevi, kao i njihove teorije, knjige samopomoći i učenja o boljem životu, zašto da ne? Za one koji kolutaju očima na spominjanje njihovog imena, najbolje je okrenuti glavu.