Živimo u društvu koje diktira svoja pravila. Pravila u kojima je javno pokazivanje emocija neretko predmet osuda, podsmeha i drugih neadekvatnih reakcija. Stoga smo naučeni da ih zadržavamo za sebe i potiskujemo kada god je to moguće, samo kako bismo zaštitili sopstveno "ja".
Međutim, potiskivanje emocija u određenim prilikama može biti potpuno pogrešno, budući da negativne emocije mogu biti odličan pokretač. Jedna od takvih situacija je kada se nađemo pred nekim teškim zadatkom.
"Naši nalazi pokazuju da bes povećava napor da se postigne željeni cilj, što često rezultira i većim uspehom", objasnila je doktor Heder Lenč, autorka studije. "Korišćenje negativnih emocija kao alata može biti posebno efikasno u nekim situacijama."
Bes ima veliku pokretačku moć
Negativne emocije poput besa imaju veliku pokretačku moć, a do ovog zaključka su naučnici teksaškog univerziteta došli zahvaljujući nizu eksperimenata u kojima je učestvovalo više od hiljadu ljudi. Ispitanici su stavljani u različite situacije koje izazivaju širok spektar emocija, od onih pozitivnih poput radosti i iznenađenja, preko neutralnih, kao što je to ravnodušnost, pa sve do negativnih, odnosno besa i ljutnje.
Nakon toga, svako od učesnika eksperimenta bi dobijao po jedan težak zadatak - da reši mozgalicu, niz anagrama ili da pređe zahtevan nivo u videoigrici u kojoj izbegava zastavice, a njihov učinak je nakon toga analiziran i dovođen u vezu sa prethodno proživljenim emocijama.
Kada smo besni postajemo uporniji
Na veliko iznenađenje naučnika, ispitanici koji su prethodno doživeli negativne emocije su pokazali daleko bolje rezulate prilikom rešavanja zadataka. Međutim, povezanost ovog tipa nije postojala kod ispitanika kojima su dati zadaci koji su za njih bili nedovoljno kompleksni i izazovni.
Psilolozi su naveli da bi jedino objašnjenje za ovakve rezultate moglo da se poveže sa time da se, u trenucima kada smo besni, u nama javlja i veća upornost koja je vrlo slična inatu da istrajemo u onome što radimo.
"Ovaj obrazac može ukazivati na to da je fizičko uzbuđenje bilo od koristi u postizanju rezultata u igri, jer su ispitanici bili mnogo bolji u uslovima ljutnje u poređenju sa tužnim i neutralnim uslovima", pojasnili su naučnici.