Prvi ruski imperator Petar I ne samo da je Rusiji otvorio vrata u Evropu, već i obrnuto, Evropi u Rusiju, i to ni manje ni više nego preko sopstvene dinastije i carskog dvora. Dinastija Romanovih je bila neverovatno bogata i uticajna, a svaka evropska princeza je maštala da se uda za naslednika ruske carske krune.
Svaka evropska nevesta je morala da uzme nešto od Romanovih
Tradicija biranja nevesta za naslednike ruskog prestola postoji još od vladavine prvog ruskog imperatora, koji je svome sinu Alekseju za ženu odabrao nemačku princezu Šarlotu. Od tada, ova praksa se ustalila i među narednim prestolonaslednicima.
Međutim, kako su evropske princeze bile druge vere, pre venčanja sa imperatorom ili naslednikom ruskog trona, one su morale da prime pravoslavnu veru, a samim tim i promene ime. Tada su, uz tradicionalno rusko ime kao što je Aleksandra, Marija, Jelisaveta ili Katarina, one dobijale i očestvo.
Na ruskom prestolu je bilo čak 11 imperatorki. Neke od njih su bile na tronu ruske imperije samostalno, a neke nosile titulu supruge ruskog monarha. Međutim, od njih 11, samo su dve bile ruskog porekla - Jelisaveta Petrovna (ćerka Petra I) i Ana Ivanovna (nećaka Petra I) - sve ostale su došle sa evropskih dvorova.
Marije i Aleksandre Fjodorovne
One imperatorke koje su pri krštenju dobijale očestvo Fjorodovna (a bilo ih je ukupno četiri: dve Marije i dve Aleksandre) su ovo ime oca dobile u čast Fjodorovske ikone Bogorodice, koja je bila svetinja doma Romanovih. Sve četiri imperatorke Fjodorovne su ostavile značajan trag ruskoj istoriji, ali su se dve posebno istakle: jedna od njih, Marija Fjodorovna, supruga Aleksandra III, je bila prva ruska carica koja je uradila plastičnu operaciju, a druga, Aleksandra Fjodorovna, supruga Nikolaja II, je u istoriji ostala zabeležena kao poslednja ruska imperatorka.
Prema predanju, Fjodorovska ikona Bogorodice se pojavila u 13. veku, zahvaljujući ocu Aleksandra Nevskog, koji joj je i dao ovakvo ime. Kasnije je ona preneta iz Uspenskog sabora u dom Romanovih radi davanja blagoslova 16-godišnjem Mihailu Fjodoroviču, koji je tada stupao na tron, nakon čega je postala deo pravoslavne tradicije carske porodice.
Katarina, Jelisaveta i Natalija Aleksejevne
Supruga Petra I, Katarina I, nije bila Ruskinja - Poljakinja čije je pravo ime Marta Skavronskaja, a tek je po prelasku u pravoslavlje promenila ime i postala Katarina Aleksejevna Mihajlova. Ovakvo ime oca (Aleksejevna) je Katarina dobila po svom kumu, careviću Alekseju Petroviču.
Međutim, očestvo se u dinastiji Romanovih nije nužno dobijalo po muškoj liniji. Primera radi, Katarina Velika, odnosno Katarina II, je svoje ime Aleksejevna dobila upravo u čast Katarine I, koja je (logično) bila Aleksejevna.
Kasnije su i supruga Pavla I, Natalija Aleksejevna, i supruga Aleksandra I, Jelisaveta Aleksejevna, na isti način dobijale svoje očestvo, samo ovog puta, u čast Katarine II, koja je svom sinu, odnosno unuku, birala supruge i naslednice ruskog trona.