Bez obzira na različitosti u osobinama koje možemo imati sa sestrom ili bratom, oni predstavljaju doživotnog prijatelja, sa kojim smo doživeli značajne trenutke u detinjstvu i tokom sazrevanja, koji su nam pomagali i usmeravali nas kada je bilo potrebno.
Međutim, u procesu odrastanja, uloga sestre često ostaje nedovoljno prepoznata kao i njen uticaj na mentalno zdravlje deteta.
Mnogi se slažu da su sestre izvor podrške, utehe i pouzdanosti za svoju braću i sestre. Kroz te odnose, deca stiču ključne veštine socijalizacije, učeći kako se uspostavljaju i održavaju odnosi. Sestrinska podrška može biti od vitalnog značaja za razvoj deteta, pružajući im sigurno okruženje za izražavanje emocija, suočavanje s problemima i razvijanje emocionalne inteligencije.
Jedna studija iz 2010. godine je otkrila brojne dobrobiti koje sestre, bez obzira da li su starije ili mlađe, mogu doneti u periodu odrastanja.
"Rezultati studija se uglavnom imaju "rok trajanja" od oko petnaest godina nakon što su objavljene, ali ova je toliko generalna i primenjiva da mislim da će ove analize uvek biti aktuelne," podelio je naučnik Aleks Džensen za portal "Čurč njuz (Church News)".
U studiji je učestvovalo skoro 400 porodica, u kojoj su braće i sestre imale između 10 i 14 godina. Istraživači su prikupili informacije o međuljudskim odnosima i dinamikama u porodici, pa su istu analizu ponovili godinu dana kasnije.
Rezultati su pokazali da su sestre (i starije i mlađe) bile od velike pomoći adolescentima (muškim i ženskim) pogotovo u situacijama kada bi se kod njih javio osećaj krivice, kada bi bili usamljeni, uplašeni ili kada se nisu osećali voljenim. Drugim rečima, sestre su imale veliku ulogu u poboljšanju mentalnog zdravlja, pogotovo tokom puberteta, kada mnogi prolaze kroz intenzivne fizičke, ali i psihičke promene.
Emocije, komunikacija, ambicija
Otkriveno je i da su dečaci koji su imali sestre imali veću emocionalnu zrelost i bili su spremniji da dele svoja osećanja sa drugima. Isto tako, pokazali su veći nivo empatije i sposobnosti kontrolisanja emocija, pogotovo nakon svađe. Naučnici smatraju da za ovo postoji logično objašnjenje - nakon nesuglasica između braće i sestara, potrebno da pronađu kompromis i povrate ravnotežu u odnosu, zato što žive u istom prostoru pa negativna osećanja ne mogu dugo da se tolerišu.
Dobre sposobnosti komunikacije su direktno povezane sa prethodnim primerom, pogotovo kada je sestra starija. U većini slučajeva, odrasli češće ohrabruju devojčice da otvoreno razgovaraju o svojim osećanjima, tako da sestra može ovu naviku preneti i na braću. Studija je pokazala da su dečaci, koji su odrasli sa sestrama, umeli bolje da razgovaraju sa suprotnim polom, nego oni koji su bili jedinci ili koji su odrasli sa braćom. Komunikacije između braće i sestara pomaže da ova dva sveta - muški i ženski, pronađu međusobno razumevanje i harmoniju od malih nogu, što je neophodna veština za sve buduće međuljudske odnose.
Na kraju, u drugoj studiji koja je objavljena godinu dana ranije, istraživači su utvrdili da su ljudi koji su odrasli uz barem jednu sestru, bili samostaliniji i ambiciozniji, nego oni koju odrasli kao jedinci ili samo sa braćom. Iako još nije poznato na koji način sestre mogu uticati na ovakve osobine, pronađena je jasna veza između većeg broja ženskih članova porodice i uspeha pojedinca. ovo može biti razlog i za razvoj samopouzdanja, jer pojedinac oseća zadovoljstvo zbog svojih uspeha i postignutih ciljeva.
Zašto baš sestre
Sigurno je da braća pomažu u razvoju na drugačije načine, ali može se pretpostaviti da sestre, kao ženski uticaj u porodici, češće ohrabruju razgovaranje o ličnim osećanjima, što je neophodno za stabilan razvoj i rast dece. Kada je emocionalni svet regulisan i kada u odnosima postoji dovoljno nežnosti, razumevanja i strpljenja (koje ne dolazi isključivo od roditelja), onda se deca osećaju sigurno u okolini u kojoj odrastaju, jer znaju da je sestra ujedno i vrsta majčinske figure, ali i prijatelj kome se mogu poveriti.