Magazin
Koje su koristi konzerviranog voća i povrća
Voće i povrće su važni za zdravu ishranu jer obezbeđuju mnogo vitamina, minerala i esencijalnih biljnih hranljivih materija sa vrlo malo kalorija po porciji. Takođe, i konzervirano voće i povrće je ukusan i hranljiv način da se poveća unos korisnih nutritijenata, kažu stručnjaci i predlažu da razmislimo da nam oni budu opcija u situacijama kada dostupnost presnih namirnica i nije tako velika.
Ukoliko treba da biramo između presnih, konzerviranih ili smrznutih biljnih namirnica, verovatno bi prva opcija bilo sveže voće i povrće. Naučnici sa Mičigen Stejt univerziteta tvrde da nećemo napraviti grešku ako svoj tanjir obogatimo i konzerviranom hranom.
Naime, konzervirano voće i povrće se nalaze u hermetički zatvorenoj konzervi u vodi, sirupu ili soku i ove proizvode možemo da konzumiramo i posle 5 godina. Takođe, većina voća i povrća dospeva u konzerve odmah nakon berbe, što pomaže da se sačuva njihova svežina i hranljiva vrednost.
Konzervirana hrana je dostupna tokom cele godine
Tokom zime ne možemo tako lako naći neke namirnice kao što su breskve, kajsije, višnje, kukuruz ili grašak i zato one iz konzerve igraju značajnu ulogu u svakodnevnom jelovniku. Konzervirano voće i povrće nudi pristupačnu i hranljivu opciju za ispunjavanje dnevnih preporuka za namirnicama biljnog porekla, navodi se u studiji Sejdž Džurnala.
Bezbedna hrana, bez patogena
Konzerviranje poboljšava bezbednost svežih proizvoda, posebno onih za koje postoji verovatnoća da sadrže patogene. Kao što je bilo reči, proces konzerviranja koristi visok nivo toplote i tako se sprečava rast mikroorganizama koji najčešće izazivaju trovanje hranom. Takođe, namirnice iz konzerve su spremne su za konzumaciju bez neke posebne pripreme.
Mala prednost presnih biljnih namirnica
Bez sumnje, konzervirano voće i povrće može da se nutritivno uporedi sa svežim, tvrde stručnjaci. Tokom procesa konzerviranja voće i povrće se pere, seče i zagreva kako bi se eliminisali bakterije i virusi pri odlaganja u konzerve. Količina minerala, vitamina rastvorljivih u mastima, proteina, masti i ugljenih hidrata ostaje relativno nepromenjena procesom konzerviranja. Ipak, postoji jedna razlika između svežeg i konzerviranog voća i povrća. Naime, toplota ne utiče na vitamine A, D, E i K, što se ne može reći za vitamini C i B i oni mogu da se izgube tokom konzerviranja. Proces zagrevanja šteti nekim vitaminima, ali može da poveća sadržaj antioksidansa. Na primer, konzerviranje povećava količinu likopena u paradajzu.
Kako napraviti pravi izbor
Prilikom kupovine konzerviranog voća trebalo bi izabrati sorte koje se konzerviraju u vodi, 100 odsto soku ili u sopstvenim sokovima. Mnoge vrste voća dolaze "upakovane" u teški sirup, što znači da imaju dosta dodatog šećera. Preporuka je da biramo povrće u konzervi bez dodatne soli. Ceđenje i ispiranje konzerviranog povrće, na primer pasulja, može smanjiti sadržaj natrijuma.
Stručnjaci preporučuju da izbegavamo limenke sa udubljenjima, izbočinama, pukotinama, jer oštećenje limenke dovodi do ulaska vazduha, a samim ti se stvara idealno okruženje za rast bacila koji izaziva bolest botulizam.
