Magazin
Kako restorani mogu da "prevare" naše čulo ukusa koristeći boje i zvukove
Da li vam nekada deluje kao da je hrana mnogo ukusnija u restoranu, nego kada je spremite ili naručite, pa jedete kod kuće, čak i kada su u pitanju potpuno isti sastojci? Neosporno je da profesionalni kuvari zaslužuju pohvalu za svoje veštine, ali postoji još nekoliko faktora, kao što su boja ili zvuk, koji nas mogu "prevariti" i uticati na naše čulo ukusa.
Kada smo gladni i kada znamo da idemo u restoran, sasvim je izvesno da ćemo u obroku koji smo dugo iščekivali i uživati, i to od samog početka čini iskustvo odlaska na takvo jedno mesto zabavnim i zadovoljavajućim. Međutim, osim što smo radosno dočekali hranu koju su nam napravili profesionalci, obrok nam može biti mnogo ukusniji ne samo zbog načina pripreme i sastojaka, već i zbog prostora u kome se nalazimo.
Trikovi kojima smo izloženi utiču na naša čula
Marketing koji ima veliki uticaj na naše odluke postoji svuda oko nas - od sadržaja na mobilnom telefonu, pa sve do bilborda i filmova, naša čula su svakodnevno izložena različitim trikovima. Vešto zavarani onime što čujemo i vidimo, u stanju smo čak i da promenimo način na koji razmišljamo kao i svoje želje. Izuzetak nisu ni kafići i restorani koji koriste boje, mirise, svetlo i zvukove kako bi uticali na iskustvo mušterija.
Navedeni faktori, bilo da je u pitanju boja pakovanja u kome se hrana nalazi ili atmsofera u prostoriji u kojoj jedemo, mogu izmeniti naše čulo ukusa. Nedavna italijanska studija je pokazala su učesnici ocenili da je sok od pomorandže koji su pili bio "slađi" kada su se nalazili u prostoriji sa toplim osvetljenjem, crvenim nijansama i pozadinskom muzikom visoke frekvencije. S druge strane, kada su se nalazili u sobi koja je imala hladno svetlo, zelene boje i zvukove niske frekvencije, opisali su da je napitak imao "gušću" i intenzivniju aromu, iako su pili poptuno isti sok.
Magija se krije u "soničnim začinima"
Da frekvencija zvukova može da utiče i na količinu hrane koju konzumiramo, ustanovili su i naučnici jednog univerziteta, a kako su istakli u svojoj studiji objavljenoj u žurnalu "Apetit", muzika sa nižom frekevencijom je navela goste restorana da naruče veće porcije, jer se kod njih javila još veća želja za jelom.
"Ono što nas posebno iznova iznenađuje su "sonični začini", to jest korišćenje muzike kako bi se ukus hrane promenio," objašnjava Čarls Spens, profesor eksperimentalne psihologije za portal "Njuzvik", koji godinama proučava kako zvukovi menjaju percepciju aroma i ukusa.
Osim frekvencije, ulogu u odabiru hrane može imati i jačina zvuka. U restoranima u kojima je muzika bila glasna, učesnici su naručili više nezdravih obroka i veće količine alkohola, dok je tiha muzika u mirnom, opuštajućem ambijentu, navela mušterije da naruče zdraviju hranu. Pored toga, ako je tempo muzike bio sporiji, učesnici bi se duže zadržali i trošili više novca.
"Na primer, ako nekome date kafu sa malo šećera ili mali komadić crne čokolade i pustite mu "slatku", pozitivnu muziku, onda će im čokolada ili kafa imati slađi ukus," objašnjava Spens.
Dakle, ako sledeći put osetimo neobjašnjivu potrebu da pojedemo nešto slatko, nezdravo ili kao da želimo da naručimo još hrane (iako smo siti), možemo da obratimo pažnju na spoljašnje faktore koji mogu uticati na nas. Isto tako, navedene rezultate ovakvih studija možemo primeniti i u svoju korist: ako želimo da jedemo manje slatkog, onda bi trebalo da izbegavamo prostorije koje imaju tople boje ili glasnu muziku, a ako želimo da jedemo zdravije, možda je dobro da naručujemo hranu u opuštajućoj, tihoj atmosferi.
