Magazin

Zašto lako zadremamo na kauču, pa onda teško nastavimo da spavamo u spavaćoj sobi

Posle dugog i napornog dana "bacite" se na kauč u dnevnoj sobi i zadremate najslađim snom ispred televizora. U jednom trenutku, ukućani vas bude i predlažu da nastavite spavanje u spavaćoj sobi. Dok dođete do tamo, već ste u potpunosti budni i nema šanse da ponovo zaspite. Šta se dogodilo za samo par sekundi pa od čvrstog sna stižemo do situacije da se okrećemo po krevetu i ne možemo da zaspimo? Zašto lako zadremamo na sofi, dok na velikom, udobnom krevetu san ne dolazi na oči?
Zašto lako zadremamo na kauču, pa onda teško nastavimo da spavamo u spavaćoj sobi© freepik

Gotovo svima se događalo da nas u sekundi ovlada san na kauču ispred TV-a i kad treba da nastavimo da spavamo u svom krevetu nema šanse da ponovo zaspimo. Zašto nas "sofa-san" tako brzo hvata i kako to da ne možemo da tako lepo zaspimo u velikom i udobnom krevetu? Ušuškano okruženje, obrok koji smo upravo pojeli i prigušeno svetlo televizora su savršena atmosfera za uspavljivanje i to kauč i topla dnevna soba očigledno obezbeđuju. 

Navedenom možemo da dodamo i prirodnu potrebu organizma za snom u večernjim satima. Svi ovi faktori zajedno dovode do krajnjeg rezultata koji često opisujemo rečenicom "komirao sam se na krevetu u dnevnoj sobi".

Šta se dešava nakon dremke na sofi

Naučnici ističu da većina ciklusa spavanja traje oko 90 minuta - počinju laganim snom, napreduju do dubokog sna, a zatim se ponovo završavaju laganim snom. Ako se probudimo tokom dubokog sna, verovatno ćemo se osećati grogi - i možda će biti lakše da se vratimo u san. Ali ako se probudimo tokom laganog sna, biće teže da ponovo zaspimo u krevetu.

Takođe, aktivnosti koje radimo kada ustanemo sa sofe, kao što je paljenje svetla ili pranje zuba, utiču da se razbudimo i od momentalnog nastavka sna nema ništa, piše Si-En-En.

Zašto ne možemo tako lako da zaspimo u krevetu u spavaćoj sobi

Postoje brojni razlozi zašto je spavanje u spavaćoj sobi izazovno. Mnogi ljudi doživljavaju anksioznost zbog samog uspavljivanja - brinu se da li će dovoljno spavati ili da li će brzo zaspati. Odlazak u krevet može da bude povezan sa osaćajem stresa i strepnje, što dodatno otežava spavanje. Zato je lakše zaspati na kauču, gde je manje stresa. Naučnici preporučuju da bi baš zbog ublažavanja stresa bilo dobro da tokom dana imamo neku fizičku aktivnost, jer vežbanje ublažava napetost i povećava želju za spavanjem noću.

Šta da uradimo da bismo imali kvaliteniji san

Poremećene rutine i tzv. higijena sna takođe utiču na san. Bitno je da znamo kada idemo na spavanje, da ostavimo telefon dok smo u krevetu, kao i da obezbedimo da soba bude mračna i tiha. Ne bi trebalo da pijemo kafu i alkohol par sati pre odlaska na spavanje, kao ni da jedemo jaku i začinjenu hranu.

Trebalo bi i promeniti navike koje nas dovode u situaciju da zaspimo na kauču ispred TV - na primer, ukoliko smo umorni, odmor treba da potražimo u krevetu, a ne ispred televizora. Ako smo se ipak našli tu gde jesmo i opružili se na sofi i primetimo da nas hvata san - onda je savet da odmah odemo u spavaću sobu, a ne da dopustimo da nas san skroz ovlada. Ako nismo u mogućnosti da pratimo radnju serije ili filma i pada nam koncentracija, ovo su samo neki od signala koji govore da je vreme da se pružimo u svom krevetu, a ne da "spas" nalazimo na kauču. 

image