Magazin
Stres kod dece - kako ga prepoznati i kako reagovati
Baš kao i odrasli i deca prolaze kroz izazovne i stresne situacije. Stres se kod dece manifestuje kao promene u tipičnom ponašanju i nesanica, neraspoloženje, razdražljivost i burne reakcije su samo od nekih pokazatelja da se mališan suočava sa problemima. Kao roditelji, možemo mu pomoći tako što ćemo ga saslušati i po vrh svega, pružiti sigurnost i empatiju.
Deca izražavaju emocije drugačije od odraslih i u psihologiji je poznato da postoje uzrasne razlike u izražavanju istih. Kada su baš mali, ne umeju da iskažu svoje emocije, ali na roditeljima je da prate ponašanje svog mališana i reaguju na sve ono što nije ustaljeno. Zato, ako dete ne može da spava, menja navike u ishrani, neće da ide na aktivnosti kojima se do juče radovao, plačljivo je i povlači se u sebe, upravo je podiglo "crvene zastavice" i moguće je da se suočava sa stresnim situacijama.
Kako se manifestuje stres kod dece uzrasta od 4. do 7. godine
Ova starosna grupa kada je pod stresom pokazuje znake regresije. Na primer, deca koja su uspešno naučena na nošu mogu ponovo da mokre u krevet ili da dožive nezgode u toaletu. Takođe, mališan može ponovo da počne da sisa palac. Neretko imaju napade besa, a "bitke" oko jela i spavanja se ponovo pojavljuju.
Mala deca i deca školskog uzrasta često pokazuju emocionalni stres na fizički način i žale se da ih boli stomak.
Kako se manifestuje stres kod dece uzrasta od 7. do 10. godine
Deca u ovom uzrastu su svesnija vremena u kojima se trenutno nalaze i moga da imaju strah za sopstveno zdravlje. Takođe se plaše za svoju porodicu jer u razvoju stiču sposobnost da razmotre tuđu perspektivu. Često su zabrinuti za bake i deke. U njihovim sitaucijama stres se uočava kroz bes, razdražljivost, zbunjeni su, iznervirani ili ljuti. Ponekad stres možemo da "isčitamo" u onome što kažu o sebi kao što je "glup sam" ili "više ništa nije zabavno".
Kako se manifestuje stres kod dece uzrasta od 10. do 13. godina
Promene kao što je izbegavanje razgovora, popuštanje u školi, otpor da se završi domaći ili neki kućni zadatak su samo neki od simptoma da je dete pod stresom. Deca u ovoj starosnoj grupi će manje govoriti o svojim brigama i strahovima, ali to ne znači da ih nema.
Kako se stres manifestuje stres kod tinejdžera
Da je adolescent pod stresom primetićemo po razdražljivosti, depresiji, osećaju bespomoćnosti i beznađa. Tinejdžeri se osećaju "zarobljeno" iz razloga što provode dosta vremena sa porodicom, a razvojno su spremni da steknu nezavisnost. Mnogi adolescenti kada su pod stresom se žale na gubitak energije, apatiju, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima su prethodno uživali i kao i na opšte loše raspoloženje.
Kako odrasli mogu da pomognu detetu da se izbori sa stresom
Roditelji će pomoći svom detetu da izađe na kraj sa ovakvom situacijom tako što će da pruže sigurnost, empatiju i informacije koje su prilagođene uzrastu.
Savet stručnjaka jeste da problem koji uočimo, obavezno "zapazimo naglas". Ako vidimo da nešto muči dete, neophodno je to odmah da mu kažemo. Rečenice izgovarati u obliku zapažanja, a ne optužbi. Na primer, "Šta se sada dogodilo? Da li si još uvek uznemiren zbog toga". Zapažanje sugeriše da želimo da čujemo više o brigama koje ga muče i takođe pokazuju da nam je stalo do njega i da razumemo šta se događa. Preproučljivo je da dete aktivno slušamo kad ga pitamo šta nije u redu. Ne smemo da ga osuđujemo, kritikujemo. Potrebno je da mu damo podršku, posebno u stresnim vremenima i situacijama.
U borbi protiv stresa pomažu dobar san, fizička aktivost, kao i dobra komukinacija. Razgovor o stresnim situacijama sa odraslom osobom od poverenja pomože deci i tinejdžerima da pronađu rešenja. Bitno je da imaju vreme za zabavu i razonodu, kao i da što češće borave u prirodi i na svežem vazduhu, piše Kids Majnd Meters.
Neka deca sama pokušaju da rešavaju svoje probleme
Prirodno je da želimo da rešimo probleme svog deteta. Ali ako roditelji rešavaju i male probleme, deca nemaju priliku da nauče veštine suočavanja. Deca treba da pokušavaju da sama reše svoje probleme, jer će tako sticati samopouzdanje koji će im pomoći da se izbore sa stresom i preprekama.
Ukoliko je dete konstantno pod stresom, bori se sa anksioznošću ili depresijom i ne može da se iznese sa svakodnevnocom neki duži period, vreme je da se obavi razgovor sa stručnjakom. Takođe, ova situacija je i za roditelje opterećujuća, ali zajedničkim snagama postoji veća šansa za brži izlazak iz problema.
