Egipatske piramide važe za jedno od sedam svetskih čuda starog sveta, a čak i četiri i po milenijuma kasnije one privlače veliki broj turista. Međutim, piramide kakve danas znamo i vidimo u prošlosti su izgledale potpuno drugačije. Štaviše, sve ono što danas vidimo, prema originalnoj zamisli, nikada nije ni trebalo da ugleda svetlost dana.
Piramide su bile bele boje i imale su zlatan vrh
Za vreme egipatskih faraona, piramide su bile snežno bele boje, a kameni blokovi koji su danas vidljivi, su bili prekriveni krečnjakom. Potpuno bele, ove monumentalne tvorevine su na vrelom egipatskom suncu sijale poput dijamanata, dok su po noći, na mesečini, izgledale poput vanzemaljskih portala u paralelni univerzum.
Krečnjačko pokriće u formi blokova površine metar i po sa metar i po se na već sagrađene piramide slagalo poput tetrisa, da bi se nakon montaže čitava površina dodatno polirala, radi postizanja visokog sjaja. Naknadno se sam vrh piramida pokrivao i premazom od legure zlata i srebra, za još sjajniji i "vanzemaljskiji" doživljaj.
Gde je nestalo snežno belo pokriće piramida
Postavlja se pitanje gde je sada to snežno belo, krečnjačko pokriće koje je piramidama pridavalo sjaj. Odgovor je prilično jednostavan - velika većina je sastrugana i koristila se kasnije kao građevinski materijal za izradu dekorativnih elemenata srednjevekovnog Kaira. Drugim rečima, u glavni grad Egipta su utkani delovi čuvenih piramida.
Na pojedinim piramidama se, naravno, tu i tamo i danas mogu uočiti ostaci ovog krečnjačkog pokrića. Međutim, vreme je uzelo svoj danak, te od beline i sjaja nije ostalo ništa. Najreprezentativniji primer je Kefrenova piramida, druga po veličini u Gizi, u kojoj je sahranjen faraon Kefren - na njenom vrhu se jasno može videti zadebljanje od krečnjaka koje se spušta ka podnožju piramide.
Velika sfinga nije sagrađena onako kako smo mislili
Nedavno otkriće naučnika je bacilo potpuno drugačije svetlo i na nastanak Velike sfinge, koja važi za glavnu zaštitnicu čuvenih egipatskih piramida. Naime, ova monumentalna građevina je u prošlosti mogla nastati od jardanga, zemljane formacije oblikovane dugotrajnim i ujednačenim dejstvom vetra, da bi tek nakon toga, za finese, bila korišćena precizna ljudska ruka. Ovakvu tvrdnju naučnici nisu izneli tek tako, već su u svom eksperimentu uspeli da rekreiraju vremenske uslove iz vremena kada se ova skulptura gradila.
Nakon što su napravili vernu kopiju mesta gde se spomenik nalazi, od mešavine gline i nešto čvršćeg materijala su napravili i veliki trapezasti oblik, koji su nakon toga isprskali mlazevima vode pod visokim pritiskom, kako bi imitirali uticaj vetra. Posle nekoliko uzastopnih ponavljanja procesa, naučnici su dobili oblik koji veoma podseća na siluetu egipatske Velike sfinge.