Prema podacima SZO, broj ljudi koji boluju od dijabetesa u svetu se učetvorostručio u poslednjih 40 godina, a ova alarmantna statistika se iz godine u godinu pogoršava. Jedna od najopasnijih bolesti savremenog doba svoje žrtve ne bira, a borba sa njom je izuzetno teška.
Borba sa dijabetesom nije samo borba pojedinaca koji od njega boluju, već i doktora medicine, farmaceuta i biotehnologa koji danonoćno istražuju mogućnosti i eksperimentišu ne bi li našli najbolji pristup. Ruskim naučnicima je, reklo bi se, pošlo za rukom da naprave idealnu zamenu za šećer.
Naučnici napravili zaslađivač od retke afričke biljke
Izolovanjem ekstrakta retke afričke biljke koja ima visok nivo slatkoće, ruski naučnici su uspeli nešto što nikome do sada nije pošlo za rukom, a to je da naprave zaslađivač koji ne sadrži ugljene hidrate, već samo proteine na koje naši receptori reaguju. Zatim su biotehnolozi osmislili način da ovakav zaslađivač stvore i u laboratorijskim uslovima.
"Poseban mehanizam omogućava mikroorganizmu da proizvodi slatke proteine. Naši najbolji uzorci su pokazali da je i do 10 hiljada puta slađi od običnog šećera", objasnio je naučnik Rastislav Kovaljov.
Ispitivanjem dobijenog veštačkim putem zaslađivača utvrđeno je da je on intenzivniji nego bilo koji drugi - samo 1 gram takvog proteina zamenjuje 10 kilograma šećera! Ovakve procene eksperata pokazuju da zaslađivač ovog tipa može imati važnu ulogu u borbi sa dijabetesom.
Veštački zaslađivači su potencijalna pretnja po zdravlje
Kao alternativu šećeru, na tržištu imamo veliki broj veštačkih zaslađivača ili biljnih supstituta, ali svi oni imaju svoje nedostatke.
Veštački zaslađivači su najčešći izbor osoba koje su na rigoroznim dijetama, a nisu spremne da se odreknu slatkog. Nažalost, štetnih dejstava ovakvih zaslađivača ima mnogo više nego korisnih, a neprekidna upotreba ovakvih zamena za šećer može da izazove glavobolje, alergije, depresivna stanja, pa čak i onkološka oboljenja.
Za sve one koji pate od dijabetesa, ali i za one koji vode računa o unetim kalorijama u toku dana - prirodni zaslađivači u svakodnevnoj ishrani igraju veliku ulogu, a neki od najpopularnijih svakako su stevija, fruktoza, sorbit i kislit. Iako prirodni, zaslađivači ovog tipa obično su bogati fruktozom, za koju je naučno dokazano da usporava kognitivne funkcije. Uporedo sa takvim uticajem, pojedini prirodni zaslađivači mogu da isprovociraju i razvoj kardio-vaskularnih oboljenja ali i gojaznost.