Biblijska zagonetka bi uskoro mogla biti rešena: Naučnici na pragu otkrića Nojeve barke
Prvo otkriće Nojeve barke pripisuje se još Marku Polu, koji je u 15. veku spominjao biblijsku tvorevinu, da bi kasnije i nemački pustolov Adam Olearij Evropljanima preneo priče lokalnog stanovništa Persije i Jermenije: "Na Araratu se nalaze ostaci one barke, ali su postali kao kamen".
Kasnije, tokom 20. i 21. veka, lažna otkrića su bezbroj puta preplavljala medije. Toliko, da su čitaoci prestajali da veruju u to. Sada, najnovija istraživanja naučnika ukazuju na to da bi Nojeva barka konačno mogla biti pronađena. Čekaju se samo rezultati još par ispitivanja.
Nojeva barka je nasukana na planini Ararat
Podnožje planine Ararat je već decenijama jedno od najposećenijih mesta na svetu, a nebrojano mnogo istraživača i arheologa svake godine dolazi na istok Turske ne bi li okušalo svoju sreću. Među poslednjim koji su pokušali da reše misteriju su i naučnici sa istanbulskog univerziteta, koji su svoja ispitivanja zasnovali na otkriću jednog kartografa starom preko pola veka.
Tada su, 1959. godine, na vrhu planine otkriveni tragovi formacije koje po obliku veoma podsećaju na brod. Ovo otkriće nije ostalo neprimećeno, a specijalisti iz svih krajeva sveta su pohrlili da uz pomoć georadara izvrše 3D-skeniranje regije. I zaista, uređaji su registrovali pod zemljom konstrukciju u obliku broda "koja nije nastala prirodnim putem".
"Paralelne linije i ugaone strukture na dubini od 2 do 6 metara nije nešto što odlikuje prirodne geološke formacije", objasnili su članovi ekspedicije.
Nada postoji - čekaju se poslednja ispitivanja
Iako postoji verovatnoća da i ovo otkriće bude samo jedno u nizu lažnih, naučnici su veoma optimistični. Za sada su ispitani obrasci planinskih stena i zemljišta na mestu gde je 1959. godine otkriveno nešto nalik brodu, a po preliminarnim podacima, u njihovom sastavu postoje i tragovi gline i morskih organizama. Upravo ovo može ukazivati na to da se Nojeva barka zaustavila baš na tom mestu.
Optimizam naučnika dodatno podstiče i starost ispitanih uzoraka: većina njih datira još iz vremena eneolita, odnosno između 5.500 i 3.000 godine pre naše ere. Ovo se poklapa i sa priznanim od strane naučnika podacima o vremenu kada se dogodio Svetski potop. Ipak, za konačan zaključak je potrebno još neko vreme, a naučnici smatraju da će ispitivanja koja su planirana naredne godine konačno dovesti do razotkrivanja jedne od najvećih biblijskih zagonetki.