Deca koja genetski imaju predispoziciju za nesanicu, teže se uspavljuju ili se često bude tokom noći, rezultati su studiji objavljene u magazinu Džornal of čajld sajkolodži:
"Iako smo skloni da mislimo da se nesanica razvija kasnije u životu, istraživanje jasno pokazuje da su najraniji znaci rizika od nesanice prisutni već u ranom detinjstvu", kaže doktor Eus van Someren sa Holandskog instituta za neuronauku i jedan od autora studije.
Naučnici su oprezni i kažu da su potrebno dodatne studije koje će baviti pitanjima genetike i kako ona utiče na spavanje kod mališana. Ipak, saglasni su da zdrave navike u domenu spavanja mogu da napravi značajnu razliku i utiču da dete kasnije, u odraslom dobu, ne "kuburi" sa snom.
"Rezultati studije ukazuju da deca mogu imati problem sa spavanjem, ako su se sa njim susretali roditelji. Zato je kvalitetna rutina spavanja, koja je postavljena u ranom uzrastu veoma važna", rekla je doktorka Desanka Kočevska, a prenosi Si-En-En.
Obratiti pažnja na biološki ritam, roditelj mora da zna kada je dete spremno da zaspi
Ukoliko dete lakše i brže zaspi kasno, ne treba da ga teramo da ranije ide na spavanje: "Ako ujutru voli da spava i teško ga je probuditi, onda je detetov cirkadijalni ritam verovatno odložen. I umesto da se borite protiv toga, pokušavate da se prilagodite", savetuje doktorka Amita Seghal i dodaje da je "ova fleksibilnost teže izvodljiva za decu školskog uzrasta".
Naučnici savetuju da detetu treba dati obrok bar sat vremena pre spavanja, a soba treba da bude topla i zamračena kako bi mu se obezbedili što bolji uslovi za kvaliteniji san.
U studiji je obuhvaćeno preko dve hiljade dece i pratile su se njihove navike u spavanju. Beležilo se da li su deca imala probleme sa uspavljivanjem, da li su se budili tokom noći, spavali manje nego što je uobičajeno. Neki od učesnika su imali i uređaje koji su pratili kvalitet i količinu sna.
Koliko sati deca traba da spavaju
Nedostatak sna kod dece može da bude ozbiljan problem koji posebno utiče na delove mozga povezane sa pamćenjem, osećajem zadovoljstva i inteligencijom. Tada se povećava rizik od povrede, depresije, gojaznosti, visokog pritiska, dijabetesa, govore mnoga istraživanja.
Svako dete ima svoj ritam spavanja, ali postoje okvirne smernice - tek rođene bebe, spavaju od 8 do 16 časova i tada se roditeljima savetuje da prate obrazac ponašanja bebe.
Takođe, dužina sna koja je potrebna mališanu zavisi od uzrasta, te je preporučljivo da:
- deca od 1-3. godine spavaju 12-14 sati
- deca od 3-6. godine spavaju 11-13 sati
- deca od 6-10. godine spavaju 10-11 sati
- deca od 10-18. godine spavaju 8-10 sati.