"Valjenka glavu čuva": Kako je ruska seljačka obuća osvojila srca carske porodice, ali i modne piste

Valjenke, katanke, samokatke, vesanke, valjenuhe - kako sve nisu nazivali kroz istoriju ovu obuću od ovčije vune! Za valjenke sa pravom može reći da "glavu čuvaju", budući da su u uslovima surove ruske zime one i danas jedan od omiljenih izbora. Naročito u sibirskim tajgama i tundrama. Kada su valjenke nastale, kroz kakve transformacije su prošle ne bi li stigle do carskog dvora i kako su se odjednom, u 20. veku obrele na modnim pistama?

Prve valjenke su nastale još u 4. veku pre nove ere

Verovali ili ne, nastanak prvih valjenok se vezuje za period 4. veka pre nove ere, a o postojanju ove obuće u tako davna vremena svedoče ostaci koje su arheolozi pronašli u večnom ledu Altaja. Narodi koji su tada živeli ovde su predivo od ovčije vune koristili za pravljenje obuće, kapa i odeće.

Istoričari i antropolozi smatraju da su upravo drevni narodi koji su živeli na ovoj ruskoj teritoriji prvi "patentirali" obuću obog tipa, a da se ona tek kasnije, proširila i na mongolske i tatarske narode, a zatim i na sela i gradove širom Rusije.

Skupa i kvalitetna obuća koja se poklanjala u miraz

Valjenke su odvajkada važile za veoma kvalitetnu, a samim tim i skupu obuću, za koju su seljaci morali mnogo da se pomuče da ih naprave ili kupe. Njihova je vrednost bila uslovljena i time da je za jedan par nekada bilo potrebno i nekoliko meseci izrade.

U selima, gde su se one najčešće i nosile, valjenke su se često koristile kao univerzalna obuća za sve članove porodice, a čak su se i prenosile "sa kolena na koleno". O tome koliko su one bile dragocene u jednoj porodici govori i činjenica da su se poklanjale u miraz.

Statusni simbol: Valjenke stigle i na carski dvor

Dobar glas valjenke je pratio svuda i vrlo brzo se širom Rusije pročulo o čarobnoj obući koja greje noge i u najhladnijim zimama. Logično, za valjenke su se uskoro zainteresovali i pripadnici viših slojeva društva. Odjednom, one su postale pravi pravcati statusni simbol, kome nisu odoleli čak ni članovi imperatorske dinastije Romanov!

Ovu toplu i udobnu obuću je nosio čak i ruski imperator Petar I, koji je uvek zahtevao da ga po izlasku iz banje sačekaju "šči i valjenke". Šči je, uzgred, stara ruska čorba od kupusa ili koprive. Petar I nije bio jedini Romanov koji je cenio valjenke - u njima je spas pronašla i Katarina Velika, koja je mučila muku sa cirkulacijom. A imperatorka Ana Jovanova je čak dozvoljavala da se valjenke nose uz svečane haljine na zimskim balovima.

Ruske valjenke - osvajači prestižnih nagrada

Sredinom 19. veka valjenke su počele da osvajaju i Evropu. Prvi izlazak "u beli svet" je za njih bio na međunarodnoj izložbi u Londonu, gde je tradicionalna ruska obuća izazvala veoma veliko interesovanje. Nakon toga, izložbe su se samo ređale.

Beč - 1873. godine, Čikago - 1893., Pariz - 1900. godine. Zlatne i srebrne medalje su se samo nizale jedna za drugom. Zatim se desila revolucija koja je valjenke omela u pohodu na svetsku modnu scenu, ali su se stvari normalizovale 1919. godine, kada su one ponovo bile jedna od glavnih zvezda međunarodne smotre u Parizu.

Tradicionalna ruska obuća osvojila i modne piste

Među prvima je valjenke na modnu pistu "izveo" čuveni ruski modni kreator Vjačeslav Zajcev još 1963. godine. Uz valjenke su tada modeli nosili i "telogrejke" - postavljene pamučne jakne čiji naziv sugeriše da su veoma tople i da greju telo. Nakon Zajceva, one su postale nezaobilazni deo zimskih kolekcija i drugih modnih kreatora.

Možda i najpoznatije pojavljivanje valjenok u javnosti se vezuje za defile učesnika Olimpijskih igara: 2002. godine u Solt Lejk Sitiju su ruski sportisti na smotri nosili baš ovu obuću. Drugi najpoznatiji događaj na kome su valjenke bile zvezde večeri je bila Univerzijada u Kini 2009. godine.