Miševi se koriste za naučne eksperimente stotinama godina, u poljima genetike, fiziologije, pihologije, medicine i mnoge druge. Zahvaljujući eksperimentima koji su izvršeni na miševima, ljudi su uspeli da nauče mnogo o efektima određenih lekova, terapija, o beleženju i sprečavanju brojnih bolesti...
Na primer, otkrivanje vitamina K, razvoj polio vakcine, veze između neurona u mozgu i brojni drugi poduhvati u medicini ne bi bili mogući bez ovih malih glodara. Šta je ono što baš miševe čini toliko popularnim životinjama u svetu nauke?
- Miševi su praktični - veoma su mali i nije teško održavati ih u životu, što je jedan od najvažnijih razloga za njihovu rasprostranjenost u eskperimentima širom sveta. Ekonomični su jer imaju kratak životni vek (jedna mišja godina je kao trideset ljudskih godina, tako da efekti starenja mogu pažljivo da se prate), a vreme koje prođe između rođenja i porođaja istog miša je kratko, tako da je analiziranje više generacija odjednom znatno olakšano. Pored trajanja života, miševi mogu da se prilagode životu u zatvorenom prostoru, dobro podnose okruženja u kojima se nalaze ljudi, razmnožavaju se u velikom broju i mogu konzumirati raznovrsnu ishranu.
- Sistemi organa kod miševa i čoveka se podudaraju po strukturi, obliku i fiziologiji. Miševi se razvijaju slično kao ljudi: imaju srce, plućno krilo, mozak i bubreg. Pored toga, njihov kardiovaskularni sistem, procesi varenja, reproduktivni i cirkulatorni sistem se poklapaju sa čovekovim. Zbog toga, veliki broj oboljenja i potencijalnih terapija se mogu testirati na navedenim sistemima, u cilju pronalaženja najboljih rešenja za ljude.
- Genetika: Miševi dele određena genetska svojstva s ljudima. Prema različitim izvorima, brojni naučnici su zaključili da ljudi i miševi dele čak oko 80 odsto gena, tako da proučavanje modifikacije DNK kod miševa može biti korisno za razvoj genetike i medicine za čoveka. Brojne nove tehnologije omogućavaju naučnicima da obrišu, aktiviraju ili oporave određene gene, tako da u telima miševa mogu prouzrokovati mutacije i tražiti potencijalne lekove, koji se kasnije mogu primeniti na ljudima.
- U pojedinim slučajevima, moguće je da se u miševe ubrizgaju ljudske ćelije i tkiva, što dodano pomaže u proučavanju lekova, bolesti, imunog sistema... Iako je sigurno da postoje različitosti u genetici, sličnosti su dovoljno korisne za velike korake u medicini.
Prema portalu "Medikal njuz tudej", brojna otkrića ne bi bila moguća bez miševa. Na primer, u mnogim slučajevima, teško je pretpostaviti promene koje životna sredina može imati na telo čoveka, dok se promene životne sredine miša (i njeni uticaji na njega) mogu lako prouzrokovati i ispitati, tako da rezultati postanu primenjivi za dalje istraživanje kod ljudi.
Do danas je sakupljene oko pet hiljada mišijih uzoraka genotipa koji nose skoro dve hiljade ljudskih bolesti, što uključuje nasledna oboljenja, neuromuskulatorne poremećaje, mentalne poremećaje i proučavanje karcinoma.