"Problem nasilja prema ženama je problem celog društva, a u društvu bi trebalo prepoznati nasilnike po specifičnom ponašanju", kaže porodični psihoterapeut Biljana Ćulafić u susret Međunarodnom danu nasilja nad ženama (25. novembar), dodajući: "Ako na početku vidimo da osoba ima "kratak fitilj", ljubazna je prema nama, ali nije prema drugima, imamo prve signale da osoba ne može da kontroliše bes. Loši odnosi u prethodnim vezama takođe su signal, jer se ljudi ponašaju po obrascima, i ponavljaju svoje ponašanje", objašnjava Biljana Ćulafić, kako na početku veze možete videti signale da je osoba nasilna.
"Sve ti činim dok te ne namamim, kad te namamim sve ti zabranim", odavno poznata izreka u našem narodu opisuje kako nasilnici manipulišu na početku veze. "Ako vam veza deluje veća od života, filmska, nestvarna, isforsirana, vrlo je moguće da ste u vezi sa nekim ko ima narcistične crte ili ko ima graničnu strukturu ličnosti", kaže Biljana Ćulafić i dodaje da takva osoba sve idealizuje na početku, sve je fantastično, a onda se vremenom potpuno promeni. Nasilnik manipuliše načinom na koji iskazuje ljubav: sve je preterano, nerealno, a mnogi se gledajući u ovu "idelanu sliku" zaljube u nasilnika.
Kada ste već u vezi sa nasilnikom, postaje jasno da nešto nije u redu kada osoba odjednom počne da kritikuje sve što radite, ali i kad primetite tzv. socijalno nasilje kao što je izolacija osobe od porodice i prijatelja. "Postoji fizičko, socijalno, ekonomsko i seksualno nasilje. I još mnogo problema tu ima. Sve je uzročno-posledično, isprepleteno i jedno izaziva drugo. Nasilje, na žalost, izaziva nasilno ponašanje", Biljana Ćulafić nam otkriva kako nasilje u vezi počinje. Smatra da živimo u tradicionalnoj sredini, u kojoj se mnogo više toleriše nasilje od strane muškaraca, pa i bes, jer je kulturološki dozvoljeno.
"Toleriše se i ženama kada dugo trpe nasilje, pa kad odgovore, u smislu: trpela ga je godinama, a onda pregorela. Ne može se nasilje pravdati bilo čim, jer nasilje ne može da bude odgovor na nasilje. To nije rešenje. Kao traumatolog, mogu da kažem da nasilja ima mnogo više nego što se zna, a deca se i dalje fizički kažnjavaju, trpe batine".
"Žene ostaju u takvim odnosima i brakovima jer nemaju podršku svoje sredine i ekonomski nisu nezavisne, a one koje su ekonomski nezavisne, lakše će otići od nasilnika", smatra Biljana Ćulafić.
Naša sagovornica vidi kao najveći problem zakržljalu sposobnost za empatiju, a razlog može biti i prezauzetost poslom. Odrasle osobe nemaju vremena da se povežu sa drugima, zbog čega se često dešava da niko neće da pomogne osobama koje trpe nasilje.
"Rešenje je da se mediji na edukativni način bave nasiljem, ne senzacionalistički i ne samo kad se dogodi neki slučaj nasilja. Trebalo bi da postoje emisije o tome kako voditi komunikaciju, kako razgovarati, kako rešavati konflikte, umesto rijalitija, koji nas samo sablažnjavauju i čine manje empatičnim".
Biljana Ćulafić misli da bi i uvođenje predmeta "mentalna higijena" u školu bio jedan od dobrih primera, a time bi se i roditelji učili kako da komuniciraju na pravi način i kako da iskažu svoja osećanja.
"Mora da postoji dobra komunikacija, da porodica ima zdrave rituale. Partneri ujutru piju kafu i pričaju zajedno, vikendom odlaze u prirodu, za večerom svi zajedno pričaju o tome kako se osećaju i kako su proveli dan, šta ih muči. Ljudi bi trebalo da nauče da razgovaraju, slušaju ne osuđujući, da imaju empatiju prema drugima, a onda će biti i manje nasilja".
Za sada su zakoni i kazne najdelotvorniji. "Ako neko ima svest da će posle silovanja doživotno ostati u zatvoru, zato što i žrtva ima doživotne posledice nakon silovanja, pitanje je da li će se usuditi da uradi tako nešto. Čovek koji nema moralni kodeks, ima strah i ideju da će dobiti veliku kaznu za ono što radi", zaključuje naša sagovornica.