Priča o Ivanu Kačalkinu bila je jedna od najintrigantnijih priča 20. veka, a mnogi naučnici ni danas ne mogu da odgonetnu misteriju medicinskog fenomena po imenu letargičan san.
Ivan je u snu proveo skoro 22 godine, ne pokazujući nikakve znake života. Međutim, ova priča možda ne bi bila toliko zanimljiva da on nije zaspao u doba Carske Rusije, a probudio se već u vreme Sovjetskog Saveza.
Letargičan san dug preko dve decenije
Heroj naše današnje priče je bio okoreli monarhista, koga su dešavanja u carstvu u tom periodu veoma pogađala. Potresna smrt imperatora Aleksandra II, a zatim i progresivna bolest i smrt cara Aleksandra III su na Ivana Kačalkina ostavile veliki trag. Doživljavajući ovakve situacije veoma emotivno, Ivan je, 1896. godine, upao u takozvani letargičan san - stanje u kome čovek ne daje nikakve znake života, ali je živ.
Na samom početku ovog stanja, Ivan Kačalkin je mogao da klimne glavom, prevrne očima i makar na neki način pokaže da je mislima prisutan, a upravo zahvaljujući tome je izbegao da bude sahranjen živ. Ipak, nakon kratkog vremena, njegov san postao toliko dubok da se čak ni puls, ni disanje, nisu mogli razaznati.
Naučnici zanemeli pred slučajem Kačalkina
U ona vremena, stanje letargičnog sna bilo je sasvim neistraženo, a naučnici su se našli u nebranom grožđu: kako pomoći čoveku čije im je stanje nepoznato i novo? Oko slučaja Ivana Kačalkina su se okupili svi vrsni stručnjaci ruske, evropske, pa i svetske nauke i medicine koji su odlučili da je najbolje da ga smeste u bolničku palatu i posmatraju dalji razvoj situacije.
Na njegovo stanje je posebno motrio poznati ruski fiziolog, dobitnik Nobelove nagrade, Ivan Pavlov, kome je nakon buđenja Kačalkin ispričao šta je sve proživeo tokom 22 godine dubokog sna. U dnevniku doktora, koji je kasnije objavljen, postoje čak i zapisi iz tog vremena: "Sada ustaje iz kreveta. Racionalno priča. O svom prošlom stanju kaže da je razumeo sve što se oko njega dešavalo, ali da je osećao strašnu, nepremostivu težinu u mišićima. To je bio razlog zašto se nije kretao, jeo, ni govorio."
Zaspao u Carskoj Rusiji, probudio se u SSSR
Kada se probudio iz letargičnog sna, Kačalkin je lekarima ispričao da je sve vreme bio potpuno svestan apsolutno svega što se oko njega dešavalo: čuo je razgovore medicinskih sestara u palati, i znao je da je pod budnim okom osoblja klinike. Jedino što nije mogao je da na bilo koji način odgovori.
Međutim, nakon buđenja Kačalkin nije znao jednu važnu stvar, a to da je "napolju" nije više Carska Rusija, već Sovjetski Savez. Boljševici, novi način života, kraj vladavine Romanovih - sve ovo je za našeg heroja bilo novo i poražavajuće. Obuzet novim brigama, Kačalkin nije još dugo poživeo, a 1918. godine je preminuo usled srčanog udara.