Briga o zdravlju bi svakome od nas trebalo da bude na prvom mestu, ali se danas, u doba društvenih mreža na kojima većina ljudi izgleda dobro, prioriteti prilikom odabira trenera često izmeste. Tako, umesto da personalnog trenera biramo na osnovu njegovog ili njenog obrazovanja i iskustva, mi najvažniji aspekt zanemarimo i akcenat stavimo na fizički izgled.
O tome na koji način odabrati personalnog trenera, šta bi trebalo da bude trenerski posao, a šta (nažalost) jeste, kao i o regulativi u Srbiji kada je ova struka u pitanju, za RT Balkan govorio je Andrija Hrubik, diplomirani sportski trener sa 5 godina profesionalnog iskustva i 10 godina u sportu.
Formalno obrazovanje ili sertifikat - šta je značajnije
Kao i u svakom drugom poslu, i ovde je formalno obrazovanje, u kome se akcenat stavlja na teorijska znanja - ključno, budući da bez temeljnog poznavanja ljudske anatomije sve ostalo gubi smisao. Osim formalnog obrazovanja, kod nas, u zemljama regiona, a i šire, postoje ustanove koje se bave usmerenom edukacijom u domenu fitnesa, a čije licence i sertifikati dokazuju da je u pitanju neko ko je stručan i edukovan. Međutim, oni ne bi trebalo da budu jedini dokaz osposobljenosti jednog trenera, već samo dopuna formalnom obrazovanju, koje se po pravilu stiče na fakultetu ili višoj strukovnoj školi.
"Praksa bez teorije i poznavanja anatomije ljudskog tela, ne može biti dovoljna za obavljanje trenerskog posla. Na trenerima nije odgovornost samo za rezultate koje klijent želi da postigne, već i za njihovo zdravlje, koje usled nedovoljno znanja može biti ugroženo. Pitanje etike u ovom poslu veoma važno", navodi Andrija Hrubik.
Nažalost, realna situacija danas, kada je trenerski posao u Srbiji u pitanju, je daleko od idealne. Posebno zabrinjava činjenica da ni jedan zakon ili pravilnik ne regulišu ko se ovim zanimanjem može baviti. Drugim rečima, trener danas može biti svako ko izgleda dobro i iole "utrenirano", kao i oni koji na nekoj od društvenih mreža imaju veliki broj pratilaca i propagiraju zdrav život. U tom smislu, zvanje sportskog trenera je veoma potcenjeno.
Na šta obratiti pažnju prilikom odabira personalnog trenera
Imajući u vidu da se na društvenim mrežama gotovo uvek prikazuje ona bolja strana "medalje", one nikako ne bi trebalo da budu od presudnog značaja kada je odabir personalnog trenera u pitanju, već samo medij preko koga ćemo imati prilike da se površno upoznamo sa njegovim likom i rezultatima. Ali, kako onda u moru "instagramičnih" profila sa desetinama, pa i stotinama hiljada pratilaca pronaći onog trenera koji će nam odgovarati?
"Filozofija rada se razlikuje od trenera od trenera, ali ono na šta bi trebalo obratiti pažnju prilikom razmatranja različitih mogućnosti jesu njihovi klijenti. Oni su ogledalo uspeha personalnih trenera. Njihov napredak, bilo da je u pitanju oporavak od povrede ili postizanje željene fizičke forme, su najbolji pokazatelj uspeha", naveo je Andrija Hrubik.
Preporuka ljudi iz okruženja takođe može biti veoma korisna. Štaviše, reklama "od usta do usta" je u današnje vreme mnogo značajnija i merodavnija. Iskustvo iz prve ruke, a naročito uvid u rezultate nečijeg rada kroz primer iz bliskog kruga ljudi, su daleko bolji pokazatelj od broja pratilaca na društvenim mrežama.
Našli ste trenera čiji vam se pristup dopada. Šta dalje?
Pre svega, klijent, kao neko ko će izdvojiti novac i neko ko očekuje profesionalnu uslugu trenera, ne bi trebalo da se ustručava da potencijalnom treneru postavi sva pitanja koja ga interesuju - počevši od načina rada, pa sve do obrazovanja koje trener poseduje i godina radnog iskustva. Za njega je važno da prepozna da li je preko puta njega neko ko zaista ima znanja u toj oblasti i ko će moći da mu pomogne na putu izgradnje pre svega zdravlja, a tek onda i željene forme.
"Pre samog treninga je veoma važno inicijalno upoznavanje klijenta i trenera. Razumevanje postojećeg zdravstvenog stanja, fizičke spreme i ciljeva su među najvažnijim polaznim tačkama. Osim toga, i komunikacija igra veoma značajnu ulogu", izričit je Andrija.
Sa druge strane, personalni trener je taj koji bi trebalo da postavi pitanja koja se tiču trenutnog zdravstvenog stanja potencijalnog klijenta, eventualnih povreda koje je imao u prošlosti, načina života i ishrane, pa čak i motivacije. Osim toga, prilikom tog prvog kontakta bi trebalo i da se uradi procena osnovnih motoričkih funkcija prilikom izvođenja bazičnih vežbi poput čučnja, sklekova, mrtvog dizanja i slično. Ukoliko inicijalno upoznavanje i "test evaluacije" izostanu, postavlja se pitanje - a kako možemo očekivati napredak?
Suplementacija i planovi ishrane
Početnici i rekreativci, u želji da vide napredak u što kraćem, ponekad i nerealnom roku, pored treninga i ishrane posežu i za suplementacijom, očekujući od personalnih trenera uputstva za njihovo korišćenje i doziranje. Da li bi treneri trebalo da budu ti koji će svojim klijentima sugerisati uzimanje vitamina, minerala, proteina ili kreatina, ili bi to ipak trebalo prepustiti doktorima?
"Trener može posavetovati klijenta vezano za određeni suplement, ali bi krajnja odluka trebalo da se donese tek nakon konsultacije sa lekarom. Vitamine i minerale naročito ne treba uzimati na svoju ruku, već nakon odrađene krvne slike, koja će pokazati da li postoji njihov deficit", navodi Andrija Hrubik.
Kada je ishrana u pitanju, trener može biti taj koji će svom klijentu sugerisati koje makronutrijente bi trebalo unositi i u kojim količinama, uzimajući u obzir vrstu i intenzitet treninga. Međutim, i ovde bi najbolje bilo da nutricionista da svoje sturčno mišljenje.
"Početnici i rekreativci bi trebalo da fokus stave više na pravilnu i izbalansiranu, intuitivnu ishranu, nego da "jure" za brojem unetih makrosa ili kalorija tokom dana. Ishrana bi trebalo da bude bogata voćem, povrćem, izvorom proteina i ugljenih hidrata", objašnjava Andrija.