Gubitak šuma Amazona pao je na 9.117 kvadratnih kilometara u periodu od 1. januara do 8. novembra, što je područje veličine Portorika. "Program praćenja šuma" koji je sprovela organizacija je pratio smanjenje uništenja šuma u devet amazonskih zemalja, prenosi Tanjug. Ekolog i direktor MAAP Met Finer kaže da poslednji podaci govore da još uvek postoji nada za najveću svetsku prašumu, koja ima veliku ulogu u smanjenju globalnog zagrevanja.
Navedenu najmanje zabeleženu stopu uništenja amazonske prašume, od početka satelitskog praćenja pre četiri godine, pripisuju snažnijem sprovođenju zakona o zaštiti životne sredine u Brazilu, u čijem se posedstvu nalazi 60 odsto površine Amazona, dok se pad stope uništenja amazonskih prašuma na teritoriji Kolumbije (66.5 odsto) pripisuje ekološkim politikama predsednika Gustava Petra, ako i promenama stavova o krčenju šuma među bivšim gerilskim borcima, koji kontrolišu određene delove šume.
U Boliviji, koja je prošle godine zabeležila porast stope gubitka šumskih teritorija, prema novim podacima MAAP, taj procenat je ove godine pao za 60 odsto. Gubitak šumskih površina Amazona primarno je posledica ljudskog faktora, ali i nekih drugih prirodnih uzroka, poput, na primer, jakih vetrova koji obaraju drveće.
Amazonija je najveća prašuma na svetu i skoro je nazamenjiv faktor u suzbijanju globalnog zagrevanja, jer njeno mnogobrojno drveće apsorbuje velike količine štetnog ugljen-dioksida. Karlos Nobre, profesor Univerziteta u Sao Paulu i suosnivač Naučnog panela za istraživanje Amazonije, rekao je da su navedeni podaci "divne vesti".
Pre dve godine, više od 100 država sveta obavezalo se da će zaustaviti krčenje šuma na globalnom nivou do kraja decenije, a Nobre je rekao da mu tako veliki jednogodišnji pad uliva optimizam, jer novi podaci pokazuju da taj cilj može biti ostvariv.