Greje i štiti od prehlada: Kako se pravi kuvano vino

Dok napolju pada sneg, nema ništa lepše nego da se družimo sa prijateljima i opušteno ćaskamo uz čašu kuvanog vina. Ovaj aromatični napitak će brzo da nas ugreje, a postoje i brojne koristi od njega - usporava starenje i dobar je za srce. Zato, živeli u to ime.

Ukus kuvanog vina je sladak zbog šećera koji mu se dodaje, a često je začinjen karanfilićem, pomorandžom, biberom, cimetom. Tradicionalno se pije u zimu, posebno u vreme praznika i često se toči na novogodišnjim vašarima širom Evrope. Obično se pravi od crnog, mada je moguće da se pripremi i od dezertnih vina. Ovo toplo i prijatno piće ima niz zdravstvenih prednosti, ali samo ako se konzumira umereno. Takođe, kuvano vino sadrži alkohol i namenjen je samo odraslima. 

Usporava starenje

Kuvano vino sadrži resveratrol, polifenolno jedinjenje koje pomaže u usporavanju procesa starenja tela.

Ima prednosti za srce

Omiljeni zimski napitak obiluje antioksidanata koji pomažu kardiovaskularnom zdravlju, zaključak je istraživanja objavljenog u časopisu Molekulus. Takođe, ako u njega stavimo cimet ili đumbir, srce i krvni sudovi će biti dodatno zahvalni.

Poboljšava pamćenje

Sadržaj resveratrola u vinu je takođe koristan za memoriju. Dokazano je da ovo jedinjenje štiti od Alchajmerove bolesti.

Štiti od prehlada

Rizik od prehlade smanjen za skoro 40 posto kod učesnika koji su pili vino tokom godinu dana, govori istraživanje objavljeno na sajtu Amerikan Džournal of Epidemiolodži. Ovde je bitno da se naglasi da su količine bile umerene, jer u suprotnom možemo da narušimo imuni sistem.

Male količine dobro deluju na kosti

Žene koje su pile oko deset miligrama kuvanog vina imale su bolju mineralnu gustinu kostiju u poređenju sa onima koji ga uopšte nisu pile, ili su ga konzumirale u velikim količinama, piše Helt Šots. 

Recept za kuvano vino

Sastojci:

Priprema:

Kuvamo vino, vodu, šećer i začine. Kada sve ovo provri, stavimo u šolje i ukrasimo sa kriškama narandže.

Gde je nastalo kuvano vino 

Kuvano vino nastalo je u 2. veku, zahvaljujući Rimljanima koji su ga grejali, kako bi "branili" svoja tela od hladne zime. Njihova ljubav prema ovom napitku se proširila širom Rimskog carstva tokom narednih vekova.

Takođe, lako su ga prihvatili i ostali Evropljani, koji su mešali zagrejano vino sa začinima jer su verovali da će to unaprediti zdravlje i sprečiti razne bolesti, piše Vivino. Danas postoje razni recepti, ali baza na vodi, vinu i šećeru je skoro svugde ista. Razlike su u začinima, a nekad se dodaje i votka ili rum kako bi ukus alkohola bio intenzivniji.