Kako se u Rusiji u drevna vremena gatalo uz pomoć kokošaka

Pasulj i talog od kafe se u stara vremena u Rusiji uopšte nisu koristili za predviđanje budućnosti. Umesto njih, glavne "proročice" bile su kokoške, koje su mogle da predvide sve - od toga koliko će plodonosna biti godina, pa sve do toga kakav će biti budući muž.

Gatanje je običaj koji se u svetskoj kulturi ukorenio još davnih dana, i gotovo da nema naroda koji ne voli da makar krajičkom oka zaviri u budućnost. Neki u gatanje veruju, drugi ne, ali jedno je sigurno - običaji koji se vezuju za ovako predskazivanje budućosti su uvek zanimljivi.

Gatanje uz pomoć kokošaka je u Rusiji u stara vremena bilo jedno od najpopularnijih načina za predviđanje budućnosti, a na ovim pernatim "proročicama" su bili svakojaki zadaci - od toga da predvide koliko će biti prinosa naredne godine, pa sve do toga koju mladu devojku čeka kakav muž.

Kakav apetit - takav i prinos

Kokoške su se za predviđanje budućnosti u Staroj Rusiji najčešće koristile u periodu pred Novu Godinu, kako bi se narod pripremio za ono što dolazi u narednoj godini. Tema prinosa je bila u to vreme najaktuelnija, pa su se tako i gatanja najčešće ticala toga koliko će roditi pšenice, ovsa, ječma i drugih poljoprivrednih kultura.

U srpskom jeziku postoji veoma interesantna poslovica - kakav na jelu, takav na delu - i to je možda i najbolji način da se uporedi apetit kokošaka i prinos u narednoj godini. Ako bi kokoška pojela sve iz činije koja se stavi pred nju, to bi značilo da narod očekuje veoma plodonosna godina, ali ukoliko bi ona kljucnula tek poneko zrno - to bi bio veoma loš znak.

Neka kokoška izabere muža

Mladim damama koje se tekuće godine nisu udale je intuicija kokošaka bila od presudnog značaja u predviđanju osobina koje će posedovati budući muž. Takvo je gatanje bilo mnogo složenije, ali i zabavnije, naročito ukoliko se posmatra iz današnje perspektive. Sam ritual se najčešće obavljao uveče, po mraku, kada se u kući okupljalo nekoliko neudatih devojaka.

Za potrebe gatanja na podu sobe se crtao krug i u njega stavljale tri činije - jedna sa vodom, jedna sa ekserima i jedna sa dragocenostima, a pored njih i malo ogledalo. Zatim bi devojke jedna po jedna odlazile u kokošinjac i iz njega zatvorenih očiju uzimale pticu koju bi nosile u sobu i stavljale u krug.

Ako bi kokoška odabrala činiju sa vodom - to bi značilo da će budući muž biti pijanica, ako bi birala onu sa ekserima - da će biti sposoban i vredan, dok bi, ako bi se zatrčala ka činiji sa dragocenostima to značilo da će budući muž biti jako bogat. Ukoliko bi se kokoška zainteresovala za ogledalo pre nego za činije, to bi ukazivalo da će budući izabranik srca biti narcis.

Nekada se dešavalo da kokoška ne odabere ništa od ponuđenog, već da u panici krene da trči po sobi i kokodače. To bi značilo da će život sa budućim suprugom biti težak i pun nepredviđenih problema. Ali, dešavalo se i da devojke pri ulasku u kokošinjac ne uhvate ni jednu pticu, već da se one usplahireno razbeže. Ovo nije bio dobar znak - ta devojka ni naredne godine ne bi našla svoju srodnu dušu.

A šta ako se umesto kokoške uhvati petao?

Budući da su se ptice birale po mrklom mraku, dešavalo se da devojke umesto kokoške uhvate petla. To bi značilo da je njen budući muž trenutno u braku, ali da će se uskoro razvesti i potom oženiti njome.

Petlovi su inače u ritualima gatanja zauzimali posebno mesto i smatralo se da donose sreću jer jutarnje kukurikanje petlova "tera nečiste sile". Osim toga, ove nesrećne ptice su često korišćene i kao žrtve prilikom građenja vodenica, jer se smatralo da će se na taj način one zaštititi od razaranja, pljački i drugih nedaća.