Magazin
Vavedenje: Praznik kojim je započeto iskupljenje ljudskog roda
Na ovaj dan slavi se uspomena na prvi ulazak Bogorodice u hram Božji, a Vavedenje je i krsna slava manastira Hilandar
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od pet najvećih praznika posvećenih Bogomajci. Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji i postala prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva.
Vavedenje, koje još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, obeleženo je crvenim slovima u pravoslavnom kalendaru i spada u dvanaest najvećih hrišćanskih praznika.
Obično se kaže da je Vavedenjem započeto je iskupljenje ljudskog roda. Njime se slavimo uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.
Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. Na ovaj dan Devica se zavetovala pred Bogom i ljudima, a činodejstvovao je prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče. Bogorodica je u molitvama i postu, u hramu ostala do dvanaeste godine.
Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Vavedenje je i krsna slava brojnih srpskih porodica, kao i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbine Svetog Simeona i njegovog sina Svetog Save.
Pretpostavlja se da se ovaj veliki hrišćanski praznik slavi od četvrtog veka, a pisani tragovi o njegovom obeležavanju potiču iz osmog veka.
Narodna verovanja vezana za Vavedenje
Na ovaj dan post je obavezan jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.
Osim toga, za ovaj veliki praznik vezuju se i brojna narodna verovanja i običaji. Kako se Bogorodica smatra zaštitnicom žena i porodilja, mnoga su vezana upravo za to njeno svojstvo.
U takovskim selima bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale. U nekim selima žene koje nemaju decu, odlaze u manastire i crkve, gde se mole kako bi dobile porod, podseća RTS.
Domaćice tradicionalno prave obilne trpeze u čast ovog praznika. Posebna pažnja se posvećuje hrani, verujući da će ona doneti plodnost i blagostanje u dom.
Deo verovanja vezan je i za vremenske prilike, odnosno najavu toga kakva će biti predstojeća godina. Ponegde se veruje da lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu.
Takođe, kaže se da ako na Vavedenje pada kiša biće rodna godina, a ako duva jak vetar nerodna. Ako bude hladno i sa snegom, sledeća godina biće blaga i topla.
